Priče o gradovima i životu

Škoti su ustvari nesrećan narod. Ako neko uzdigne glavu odmah mu je skrate Englezi. Nekada je to literarno a nekada bukvalno. Sada ako se neko uzdigne odmah ga vrbuju Amerikanci. Pola Škota želi nezavisnost a pola da budu deo Britanske imperije. Ono u čemu se slažu je to da imaju duhove. One prave. One od kojih podilazi jeza. Imaju ih. One druge. Duhove prošlosti koji ih vuku na dole, zanimljivo i lepo za posmatrače ali ne za njih. Oni su nesrećan narod. Šta može tako lepo da zagolica kao priče o duhovima? Neki narodi vole priče o ljubavnim duhovima, neki o duhovima heroja a Britanci obožavaju duhove ubica, duhove obezglavljenih, duhove nasilno ubijenih, duhove mučenih. Škoti prednjače. Na listama svetskih turističkih atrakcija Škotska je zastupljena samo po duhovima i to na visokom trećem mestu. Reklama im je - Budite uplašeni, budite veoma uplašeni. Duhovi prošlosti Odlučujemo se da sami osetimo atmosferu. Nosim lokalne mape sa lokacijama koje želim da vidimo. Kasno je ...

Predveče, smrzavamo se u hotelu. Tek sam se vratio sa recepcije gde je osoba koja je u funkciji recepcionara šokirana mojim zahtevima da se uključi grejanje. Hotel najviše liči na one crtane filmove kada neko slučajno zaluta u neki hotel i shvati da u njemu ima duhova, možda i vampira. Upravo mi cela recepcija liči na vampire, možda malo i na Topaloviće iz Maratonaca. Tri muškarca u nekim tamnim odelima sa krem košuljama i kravatama. Na svetlu štede, ipak su Škoti. Zakleo bih se da se ne čuje kako hodaju. Jedina normalna osoba u hotelu je jedna pozamašna crnkinja koja čisti po sobama. Ulica u Edinburgu, sve su slične Probao sam ljubazno da pitam kada uključuju grejanje, da li možda kada nismo u sobi. Svaki pomen reči grejanje izaziva tihu jezu. Objašnjavam da je napolju 12 stepeni. Ali gospodine, napolju je sunce, prozborio je najzad. Ja sam i dalje bio "Englez" - znate gospodine, prilično sam siguran da i na severnom polu ima sunca napolju ali ipak greju. Ono što j...

Rezervacija hotela u Edinburgu - noćna mora.   Teški su kao crna zemlja. Ja rezervišem skoro uvek putem Booking.com. Nekada Agoda. Ponekad koristim lokalne agencije. Imam svoje načine na koje se pogađam za cene i skoro uvek uspem da obezbedim najbolju ponudu. Ali. Edinburg, ništa ne pali od toga. U Edinburgu nikada nisam bio, karta mesta nekada ne pomaže. Kada ne putujem kolima uvek pazim na autobuske, tramvajske, metro linije ali ne mogu da pazim na nepredviđene stvari. Taktika mi je da rezervišem više hotela. Ima razloga za to. Ne želim da platim unapred iz dva razloga, jedan je to što se uvek može nešto desiti nepredviđeno, drugi taj što uvek želim najbolju ponudu. Ali, Edinburg, prava noćna mora. Kruti su, žive čini mi se u IX veku. Da se razumemo, nemam dovoljno novca da budem u skupim hotelima. Na kraju izbor mi se sveo na dva hotela u istoj ulici. Svi pokušaji da snizim cenu nisu uspeli. Priprema puta Za put na Ostrvo je potrebna viza. Da bi se dobila viza p...

Ovo je jedan drugačiji prikaz gradova. Subjektivan, onako kako sam ih dožive. Ne onako kako to vide turističke agencije. Ne hvalospevi. Ceo postupak. Mane i prednosti. Moj utisak. Mali saveti: 1. Rezervacija  Postoje dva načina. Jedan je siguran, putem agencije. Drugi je moj, sve uradim sam. Kad agencija brine o svemu onda nema razmišljanja ni istraživanja i za mene nema izazova a ni mnogo lepote. Zato volim sve da uradim sam. Kroz priče ću reći o greškama i o tome šta treba da se uradi. 2. Transport Ja kada god mogu i gde god mogu putujem kolima ali mi nije ni malo strano ni ostalo. 3. Hotel Kome verovati, objasniću šta treba da se pazi 4. Kad si u Rimu budi Rimljanin Ponašanje, lokalni običaji