Priče o gradovima i životu

 50 sivih na Balkanu a i šire - Aleksandar? - Da, ja sam. - Dobila sam broj od Vaše prijateljice, rekli su mi da mi možete pomoći. - Recite, o čemu se radi? - Samo mi Vi možete pomoći. - U redu ali u čemu? - Jedino Vi, niko drugi. - Zašto samo ja? - Zato što ste zaljubljeni u mene. - Kako kada Vas ne poznajem? - Upoznaćeš me...ustvari već jesi. - Kad? - Ti sanjaš, znaš? Ovo je san. - Ako sanjam, a deluje mi da sam budan, kako to da razgovaramo telefonom? - Ali ovo nije telefon i ne razgovaramo. Dopisujemo se. - Da, vidim sad. Kako sam te upoznao i kad? - Nisi me upoznao, ne još. Samo telefonom. Ali video si me pre toga. - Kad? - Video si me u snovima. - U snovima? - Da, ja sam ta koju si tajno gledao i priželjkivao. Ja sam ta koja ti pravi društvo čak i u košmarima. Ja te negujem kada si ranjen, znaš, noćas sam te ubacila u kadu, povređenog, sedela pored tebe... - Da, toga se sećam. Šteta što se završio san baš tada. - Nije, ja znam nastavak, ja se s...

50 sivih na Balkanu / zadnjih deset SVEĆA Zašto gori ta sveća? Upita prolaznik zaludan sav. Prođi čiča, idi s milim bogom Da ne bi gorela za tobom. Sveća gori iz razloga prostog Neko je kresnuo šibicu I prineo je njoj A biće da sam to bio ja. I dok sva ne izgori Hiljadu ljudi će pitati to A niko neće reći Zašto čovek kraj sveće plače. Zašto suze idu same A nema zvuka uz njih Nego prosto polako Mirno niz obraze klize. I niko neće pitati zašto u sveći Gori jedan čovek bez glasa A biće da taj čovek Da taj čovek sam ja. Sveća je dogorela u osvit noći Svojom smrću gaseći svetlo I turoban groblja sjaj Što se širiše svuda oko nje. I godine mraka pođoše da teku U krugovima oko sveće i čoveka A biće da taj čovek Da taj čovek sam ja. I niko nije pitao nikad Gde je do dođavola nestao sjaj Već bez vida tumaraše okolo Ne sluteći da sve to jeste kraj. A onda nakon vekova dugih Čoveku tom priđe že...

 50 sivih na Balkanu  zadnjih deset Gledam tvoje slike i kako se smešiš na njima. Zamišljam kako prstima prelazim po tebi i baršun, svila ili koža se topi u mojim prstima. Klizim po ekranu, naravno moje slike se uvek nalaze u digitalnom obliku, kao Alisa se trudim da pronađem svet iza stakla a taj svet mi iza oka hrli u susret i ljubim te prstima i svlačim te očima i jezikom pišem po tebi male sitne lascive reči moje požude.  U mom svetu si uvek nasmejana, srećna i podatna. Da li je stvarnost slika moje tmine, tamnica satkana od nedodira, od nereči, od nepogleda od nestvarog skrivanja istine, san o svetlu kroz zatvorene oči, usnula moć koja čeka da zaspi, jegulja koja uvek isklizne, dah prašine starog ormara nakvašenog buđi.  Ali, postoji tvoje lice iza ogledala, maziš me obrazom, u snu te ne čujem, u mojim snovima samo ja vrištim. Tvoje oko se pomalja iz sene, gleda me sa neskrivenom željom dok ti se kosa uvija oko mog obraza. Ljubim ti vrat, dahć...