Пређи на главни садржај

Iznenadila si me pitanjem

 50 sivih na Balkanu  38/50


Pitaš me: "Šta bih voleo da budem a nisam već bio?".

I prvi put, ja koji imam odgovore na sva pitanja, ostajem zatečen. Na kratko zbunjen. Tek nakon nekoliko sati pišem odgovor.



Bio sam prodavac na pijaci, bio sam vozač, radio sam na recepciji hotela, bio sam promoter nekih gluposti, bio sam animator u hotelu, bio sam horski pevač, bio sam voditelj emisija na radiju, bio sam glavni urednik radija, bio sam tonac, bio sam novinar, bio sam lovac na veštice, bio sam prevodilac, bio sam švercer, bio sam DJ, bio sam ratnik, bio sam detektiv, bio sam organizator mnogo čega, bio sam atletičar, bio sam odbojkaš, bio sam fudbaler, bio sam ragbista, bio sam predavač, bio sam urednik više od 20 sajtova, bio sam serviser kompjutera, bio sam dežurni bundžija, bio sam glavni negativac, bio sam glumac, bio sam ratni lekar, bio sam istraživač, lekar sam, radiolog i bloger.

Vozio sam trotinet, biciklu, motor, motokultivator, traktor, kola, džip, autobus, kamion, tenk, terensko vozilo, helikopter, avion, čamac i brod. Jahao sam konje i kamile. Šišao sam ovce, lovio škorpione, borio se sa vukovima, bežao od medveda i lavova. Vozio sam sanke i skije.

Bio sam u paklu i bilo mi je hladno. Koristio sam nož, mačetu, floret, sablju, mač, pištolj, revolver, uzi, pušku, snajper, mitraljez, zolju, bazuku, pucao iz topa i tenka.

Šta bih voleo da budem?

Voljen. Onako duboko. Da osetim. Da mi zaigra srce. Da se budim zbog tebe. Da te grlim dok sanjam. Da spavaš na mom ramenu.

Da putujemo brodom, ti i ja i da vodimo ljubav na otvorenom moru, da stanemo u svaku luku i držimo se za ruke. Da jedemo zajedno i da pijemo zajedno. Da smo MI.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ljubavno pismo

Draga, najdraža, što, priznaćeš nije teško da budeš, jer si jedina. Šalim se, nisi jedina ali si najvažnija. Nadao sam se da nikada neću pročitati ono što si ti napisala, jer to bi značilo da te nema a ja bez tebe ne umem, ne mogu i neću. To što ti čitaš moje pismo, znači da mi se želja ostvarila. Jednom davno čitao sam neku knjigu Stivena Kinga, znaš da ga obožavam. U knjizi je svoju ljubav slikao više od osamsto puta. Čak je obeležio sliku gde se vidi njena noga u cipeli, samo cipela i delić noge. Rekao sam tada sebi da je to ljubav. Znaš li koliko ja tvojih slika imam? Više od 12 hiljada. Neko bi rekao opsesija. Nije. Kada bih te video sa velike daljine, dok si još tačkica koja se ne može razaznati, znao sam da si to ti. Ta tačka je svetlela. I uvek kada te vidim moje lice je otišlo u osmeh. Nikada mi nije dosadilo to da te vidim. Uvek nova, nikada ista i nikada monotona, nikada navika. Umeo sam da te vidim u mraku, u drugoj prostoriji, kroz zidove. Sada me više nema. Ostao sam ...
Постави коментар
Прикажи све

Šolja kafe i uspomene - drugi deo

 Ne znam da li im je to bio cilj ali konačno su uspeli da me probude bučnim razgovorom u susednoj sobi. Bacila sam pogled na zidove oko sebe. U levom ćošku stajala je fotelja i crveno plišano srce sa belim "volim te" slovima na njoj, sat na zidu u obliku zaljubljenog smajlića pokazivao je 9:45, na krevetu pored mene sedeo je na jastuku mali žuti plišani zec u kariranim pantalonicama na tregere i šargarepom u ruci. Gledao je u mene svojim plastičnim očima. Pitala sam se odakle je on došao, ne u krevetu, to sam navikla da bude uvek tu negde, ostavljen toliko puta da me gleda kad se probudim, već kako je došao uopšte do nas, neka zaboravljena uspomena? Onda sam shvatila prazninu kreveta i vratila se u realnost. Naterala sam sebe da ustanem pre nego što me opet proguta.  Glasovi su i dalje dopirali do mene, vodio se izgleda neki mnogo bitan razgovor, krenula sam ka njima. Ulaskom u sobu nastala je tišina kao da je upravo ušao neki duh a svi prisutni uperili pogled ka...
Постави коментар
Прикажи све

Ko si ti?

50 sivih na Balkanu    anonimni autor -Ko si ti?  -Zar me ne prepoznaješ? -Zar bi trebalo!? Ti si čovek koji me danima prati. Gde god se okrenem, tu si. Zašto me pratiš? Zašto me posmatraš? Šta želiš od mene!?  -Nadao sam se da ćeš me prepoznati. Godine su me izgleda previše izmenile. Ja tebe poznajem. Poznaješ i ti mene, na neki način, poznaješ mladju verziju mene... -To je smešno! Tako nešto je nemoguće... -I to kažeš ti, koja je uvek verovala da postoji nešto...  -Nešto kao? Putovanje kroz vreme!? U to čak ni ja ne verujem! -Veruješ. I već znaš ko sam... -Manijak?! Šta hoćeš od mene!?  -Da te upozorim. Da me saslušaš, da me sprečiš da napravim grešku... Da sprečiš sebe... -Mislim da bi ti dobro došao psihijatar.  -Zašto me onda još uvek slušaš? Zašto ne pobegneš? Ličim ti sada na nekog. Nekog koga si poznavala. U stvari poznaješ, ali ne znaš šta sledi. A ja znam. Jer sam doživeo. Proživeo i preživeo. Preživlj...
Постави коментар
Прикажи све