Пређи на главни садржај

Iznenadila si me pitanjem

 50 sivih na Balkanu  38/50


Pitaš me: "Šta bih voleo da budem a nisam već bio?".

I prvi put, ja koji imam odgovore na sva pitanja, ostajem zatečen. Na kratko zbunjen. Tek nakon nekoliko sati pišem odgovor.



Bio sam prodavac na pijaci, bio sam vozač, radio sam na recepciji hotela, bio sam promoter nekih gluposti, bio sam animator u hotelu, bio sam horski pevač, bio sam voditelj emisija na radiju, bio sam glavni urednik radija, bio sam tonac, bio sam novinar, bio sam lovac na veštice, bio sam prevodilac, bio sam švercer, bio sam DJ, bio sam ratnik, bio sam detektiv, bio sam organizator mnogo čega, bio sam atletičar, bio sam odbojkaš, bio sam fudbaler, bio sam ragbista, bio sam predavač, bio sam urednik više od 20 sajtova, bio sam serviser kompjutera, bio sam dežurni bundžija, bio sam glavni negativac, bio sam glumac, bio sam ratni lekar, bio sam istraživač, lekar sam, radiolog i bloger.

Vozio sam trotinet, biciklu, motor, motokultivator, traktor, kola, džip, autobus, kamion, tenk, terensko vozilo, helikopter, avion, čamac i brod. Jahao sam konje i kamile. Šišao sam ovce, lovio škorpione, borio se sa vukovima, bežao od medveda i lavova. Vozio sam sanke i skije.

Bio sam u paklu i bilo mi je hladno. Koristio sam nož, mačetu, floret, sablju, mač, pištolj, revolver, uzi, pušku, snajper, mitraljez, zolju, bazuku, pucao iz topa i tenka.

Šta bih voleo da budem?

Voljen. Onako duboko. Da osetim. Da mi zaigra srce. Da se budim zbog tebe. Da te grlim dok sanjam. Da spavaš na mom ramenu.

Da putujemo brodom, ti i ja i da vodimo ljubav na otvorenom moru, da stanemo u svaku luku i držimo se za ruke. Da jedemo zajedno i da pijemo zajedno. Da smo MI.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Edinburg - grad duhova

Rezervacija hotela u Edinburgu - noćna mora.   Teški su kao crna zemlja. Ja rezervišem skoro uvek putem Booking.com. Nekada Agoda. Ponekad koristim lokalne agencije. Imam svoje načine na koje se pogađam za cene i skoro uvek uspem da obezbedim najbolju ponudu. Ali. Edinburg, ništa ne pali od toga. U Edinburgu nikada nisam bio, karta mesta nekada ne pomaže. Kada ne putujem kolima uvek pazim na autobuske, tramvajske, metro linije ali ne mogu da pazim na nepredviđene stvari. Taktika mi je da rezervišem više hotela. Ima razloga za to. Ne želim da platim unapred iz dva razloga, jedan je to što se uvek može nešto desiti nepredviđeno, drugi taj što uvek želim najbolju ponudu. Ali, Edinburg, prava noćna mora. Kruti su, žive čini mi se u IX veku. Da se razumemo, nemam dovoljno novca da budem u skupim hotelima. Na kraju izbor mi se sveo na dva hotela u istoj ulici. Svi pokušaji da snizim cenu nisu uspeli. Priprema puta Za put na Ostrvo je potrebna viza. Da bi se dobila viza p...
8 коментара
Прикажи све

London uzvraća udarac

Kada sam prvi put bio u Engleskoj otišao sam na koncert grupe Queen, kod nas još nedovoljno poznate. Još uvek su mi omiljena grupa. Kakvo je uživanje nakon toliko godina doći ponovo i videti u jednom od pozorišta, ne bilo kojem, Dominionu , mjuzikl: We will rock you . Dominion je u centru Londona. Najjeftinija karta košta 65 funti. Queen je najbolja grupa. London je grad pozorišta a naročito mjuzikla. Nikada i nigde nisam video toliko muzike uživo kao u Engleskoj. Mnogo profi, mnogo amaterskih, lokalne grupe koje sviraju po pabovima, lokalna amaterska pozorišta. Obični ljudi koji preko dana rade neki posao a uveče glume ili sviraju. Onda se čudimo zašto imaju najbolje glumce i najbolju muziku. Toliko truda daje kvalitet. Nas dvoje ćutimo samo dok smo u svađi ali prolazak od Westminstera do Trafalgar Skvera nam zatvara usta. Taj deo dođe kao neka ratna aleja sa spomenicima brojnim ratnicima, uglavnom lordovima ali i ženama koje su ratovale kao bolničarke. Tu su ministarst...
4 коментара
Прикажи све

10 stvari koje ne želite znati o Londonu a nikog niste pitali...a i zašto bi

Deo svog života sam proveo u Notingemu, deo u Kentrberiju ((Canterbury (neki će prvo pomisliti na Canterbury tales)). Igrao sam se u Šervudskoj šumi, doživeo prvi poljubac na stepeništu Šekspirove kuće (neke u kojoj je navodno boravio deo svog života, tako piše na tabli), prošetao sam se kroz radničko naselje u Mančesteru i bio na dokovima u Liverpulu, stajao na stenama Dovera i gledao prema kontinentu. Za opkladu sam prošetao Pekamom (Mućke se dešavaju u njemu ali nisu imali hrabrosti da tamo snimaju), pojeo sendvič u Sandwich-u, navijao sa navijačima Totenhema i Arsenala ali nikada nisam shvatio otkud engleskom vrhu tolika doza arogancije i hipokrizije. Mislite da su vicevi o Englezima stvarno samo vicevi? Varate se. To su samo crtice iz njihovih redovnih događanja. Običan život. Pored tolike koncentracije snobizma sasvim je normalno da postoji i ona druga strana. Genijalni umetnici, glumci, pisci. Engleske serije su najbolje. Savremeni engleski pisci, čak i oni koj...
4 коментара
Прикажи све