A zašto ne napišeš knjigu

 50 sivih na Balkanu a i šire


- Aleksandar?
- Da, ja sam.
- Dobila sam broj od Vaše prijateljice, rekli su mi da mi možete pomoći.
- Recite, o čemu se radi?
- Samo mi Vi možete pomoći.
- U redu ali u čemu?
- Jedino Vi, niko drugi.
- Zašto samo ja?
- Zato što ste zaljubljeni u mene.
- Kako kada Vas ne poznajem?
- Upoznaćeš me...ustvari već jesi.
- Kad?
- Ti sanjaš, znaš? Ovo je san.
- Ako sanjam, a deluje mi da sam budan, kako to da razgovaramo telefonom?
- Ali ovo nije telefon i ne razgovaramo. Dopisujemo se.
- Da, vidim sad. Kako sam te upoznao i kad?
- Nisi me upoznao, ne još. Samo telefonom. Ali video si me pre toga.
- Kad?
- Video si me u snovima.
- U snovima?

- Da, ja sam ta koju si tajno gledao i priželjkivao. Ja sam ta koja ti pravi društvo čak i u košmarima. Ja te negujem kada si ranjen, znaš, noćas sam te ubacila u kadu, povređenog, sedela pored tebe...

- Da, toga se sećam. Šteta što se završio san baš tada.
- Nije, ja znam nastavak, ja se sećam kako si me požudno gledao...
- Lepa si bila noćas, čipkani veš...
- Možeš li zamisliti koliko sam tek lepa uživo?
- Mislim da mogu.
- Ne zaboravi, u tvojoj sam glavi, znam šta misliš i osećaš. Ne možeš me lagati.
- Ni ne pokušavam.
- Znaš da te mogu mučiti u snovima?
- Znam. Ali zašto bi?
- Mogu, to je dovoljno. Koliko dugo me sanjaš?
- Godinama.
- Da li sam lepa?
- Najlepša.
- Želiš me?
- Da
- Imaš li nešto da mi kažeš?
- Puno toga.

- Koliko puta si me ljubio u snu? Koliko puta si mi pevao na jastuku? Koliko puta su snovi bili vrlo eksplicitni.

- Znaš.
- Znam ali mi reci.
- Prečesto. Imam utisak da te čekam čitav život.
- Da li znaš da postojim?
- Nagađam, mislim da si to ti. Ipak te nisam video uživo. Nikada te dotakao, poljubio...
- Želiš to?
- Želim.
- Zašto si krio od mene?
- Kako da krijem ako si mi u glavi?
- Zašto si krio šta se desilo sa njom? Zašto kriješ od svih? Zašto u tvojoj glavi ne mogu da pročitam?
- Čuvam je tako, da je ne povredi iko.
- Ona nije ja?
- Nije. U nju nisam bio zaljubljen, nju sam samo štitio. Prošao sam pakao da bih je zaštitio.
- Da li bi mi ispričao tu priču?
- Da li smeš da je čuješ?
- Zašto? Kakva je? Nije valjda toliko strašna?

- I strašna i lepa. Puno ljubavi i puno mržnje. Avantura koja vodi kroz čitav svet. Ima pucanja, ludih vožnji, eksplozija, ima i sexa...

- Ipak, postoji drugi razlog zašto ćutiš.
- Ti znaš?

- Ne želiš da priznaš sebi da je nema, da je verovatno mrtva. Znaš o kome pričam, o drugoj, nju nisi štitio, ona je tebe. 

- Kako znaš za nju?

- Košmar u kome avion pada a ti je dozivaš, naslućujem...

- Ne, ona je negde tamo, živa...

 - A zašto ne napišeš knjigu?