Priče o gradovima i životu

Nisu svi muškarci stvoreni za ulogu očeva i definitivno nisu svi muškarci stvoreni za oca ženskom detetu. Da li se ta uloga uči onog trenutka kad dobiju žensko dete pa nadalje ili su prosto neki "takvi rodjeni". Moj otac je bio jak čovek, ozbiljan, poprilično tvrdoglav, koji se držao svojih stavova u životu. Oštar i strog, mrzeo je laž i nepravdu. Mogu slobodno reći da mu emocije nisu bile jača strana. Uvek strogog izraza lica, nije pokazivao lako emocije prema bilo kome. Čak i kad se šalio to je radio sa velikom dozom ozbiljnosti pa oni koji ga nisu poznavali nisu uvek bili sigurni da li je šala u pitanju. Malo stvari je moglo da prodre kroz njegov jak karakter i stigne do srca. Medju tim "stvarima" sam bila ja.  Čak ni prema meni nije pokazivao previše emocija. Toliko su retke situacije bile da i dan danas mogu da ih prebrojim na prste. I baš takav, moj TATA me je naučio da ljude nije briga za emocije. Da pokazivanje istih treba da se č...

50 sivih na Balkanu Svilenom kosom dodiruješ moje prste i kao da komanduješ vojskom, spretnošću Aleksandra Velikog, osvajaš moje srce i moje telo i duboki osmeh moga uma izvire i postaje prepoznatljiv svima – ne, ne kliberim se bez veze, samo sam mnogo lud i zaljubljen. I srećan sam i tako prokleto zadovoljan što postojim. I čuju se večni udari tam – tama iz mojih grudi, vreme staje i trenutak bez obzira koliko kratko trajao ostaje zarobljen i beskonačan.  Svilenom kosom izraslom iz vilinog sna čudesno pokrećeš moje prste koji, gle čuda, sami klize i svaki za sebe glumi velikog zavodnika, tražeći neki zajednički sklad, svirajući melodiju po tvom vratu. Postajem ljubomoran na svoje prste, njih je deset, ja sam samo jedan. Ponekad ne umem da ih zaustavim, ipak su to samo prsti, mali su i nestašni a mozak im nije jača strana.  Svilenom kosom miluješ moj vrat i on za trenutak prestaje da diše i prepušta ti se. Borim se da zadržim dah i glavu na svom mestu ali t...