Ćerka jednog tate

Nisu svi muškarci stvoreni za ulogu očeva i definitivno nisu svi muškarci stvoreni za oca ženskom detetu. Da li se ta uloga uči onog trenutka kad dobiju žensko dete pa nadalje ili su prosto neki "takvi rodjeni".

Moj otac je bio jak čovek, ozbiljan, poprilično tvrdoglav, koji se držao svojih stavova u životu. Oštar i strog, mrzeo je laž i nepravdu. Mogu slobodno reći da mu emocije nisu bile jača strana. Uvek strogog izraza lica, nije pokazivao lako emocije prema bilo kome. Čak i kad se šalio to je radio sa velikom dozom ozbiljnosti pa oni koji ga nisu poznavali nisu uvek bili sigurni da li je šala u pitanju. Malo stvari je moglo da prodre kroz njegov jak karakter i stigne do srca. Medju tim "stvarima" sam bila ja. 

Čak ni prema meni nije pokazivao previše emocija. Toliko su retke situacije bile da i dan danas mogu da ih prebrojim na prste. I baš takav, moj TATA me je naučio da ljude nije briga za emocije. Da pokazivanje istih treba da se čuva za one posebne, kojima je stalo i koji neće iskoristiti to kao slabost. Moj TATA me je naučio da su ciljevi bitni jako. Da od njih ne treba odustati ma koliko put bio težak, da se treba držati svojih stavova i ne menjati ih kako bi se prilagodili, jer je u redu biti drugačiji od većine. Naučio me da ljudima pokazujem da ih volim, da su mi dragi a da im to ne govorim, jer, istina, dela govore a ne reči. Moj TATA je retko grlio i govorio volim te, u stvari, ne secam se da je ikad to izgovorio, a ipak znam koliko je voleo. Ja sam bila ćerka jednog TATE, pravog tate, jakog kao stena jakog viteza i pravog kralja. 

I mada nikad nismo izgovarali to famozno "volim te" uvek smo pokazivali koliko nam je stalo. Često bi mi naterao suze na oči gestovima koji su to govorili umesto njega. A ja sam se trudila da mu uzvratim istom merom. Završavalo se tako što bi on na trenutak spustio svoj štit i pokazao da sam ga dirnula u dušu a ja bih u tom trenutku zaplakala od naleta pomešanih emocija. Ali takvi kakvi jesmo, brzo bi se vratili u predjašnje stanje kao da ništa nije bilo. 

Takav tata jedne ćerke, stvorio je jaku ženu, sa stavovima i ciljevima koja ume da se bori za sebe ali i za one koje voli. 

Bio je moja snaga i jačina, oslonac i sigurnost. Onog dana kad sam ostala bez njega, mislila sam da sam sve izgubila. Vremenom sam naučila da sve to u stvari zahvaljujući njemu, nosim u sebi. I da uvek mogu da se vratim u mislima na trenutke gde me je naučio životnim lekcijama. 

Moja snaga je u njemu, u njegovim rečima i delima, u njegovim lekcijama, u njegovom životu. Veza je neraskidiva čak i danas kad ga više nema. 

Moj kralj.

Moja stena.

Moja krila.

Moja snaga.

                                                                                                          Dragana Đorđević