Priče o gradovima i životu

50 sivih na Balkanu    29/50   Dok čekamo druge autore... Šta je to ljubav! Pogrešna reč na pravom mestu. Izgovor da nekoga odvučeš u krevet. Zamka za naivne. Upaljena sveća za stolom. Ugašeno svetlo u sobi i reči koje se žele čuti. Da li je sluh subjektivna kategorija kada prečujemo ono što nam ne odgovara i kada uvek čujemo ono što nije rečeno. Da li vid toliko vara kada nam govori šta mislimo da smo videli. Zašto se uvek iznenadimo kada se probudimo sa ukusom gorčine u ustima i večitom dilemom da li progutati i ovaj put. Progutati izneverena pogrešno čujena i pogrešno shvaćena obećanja koja bi prozreo svaki predškolac i odbacio ih svojim prćastim nosićem – ionako su dobijena na prevaru, iznuđena upornošću i dosadom, sastavljena od poznatih fraza izanđanih od prečeste upotrebe i potkrepljena istinom koja lebdi samo u tragovima. Ne verujem nikome ko piše o večitim ljubavima bez ijedne senke koja pada na njih – ok to je u redu ako živiš na planeti koju g...

  50 sivih na Balkanu   28/50 Jedna priča se završava. Druga se nastavlja. Kuda? Ne znam. Nekad želim kraj. Nekad nastavak. Nekad želim da se prosto probudim i da se ništa do sad i nije dogodilo.  "Vidiš- pokazuje mi u daljini brdo prekriveno snegom- ono su sve putevi kroz šumu." Znam, odgovaram.  "Ne možeš da ih vidiš u proleće leto i jesen. Krije ih lišće. I suvo i zeleno. Krije ih i sneg kad jako napada. Tek se nekad ovako vide. Lepo je, zar ne?" Zanimljivo jeste. I to je još jedan pokušaj da mi pokaže kako i zima može da bude lepa.  Ne volim zimu. Nikad je i nisam volela. Ne volim hladnoću koja štipa a sneg mi je tek toliko lep dok padaju krupne pahulje i sve ne pobeli. Uvek je pokušavao da mi pokaže nešto lepo tamo gde ja ništa lepo ne vidim. Tako je bilo i sada. Medjutim samo me je naveo na razmišljanje. Drži me za ruku dok se naslanjam na njega i razmišljam o onome što je rekao. Pogledam ga kao da želim nešto da pitam ali...

  50 sivih na Balkanu   27/50 Svaki razvod je katastrofa. Koliko god brak bio loš i koji god razlog da je za razvod, razvod je nešto tužno, žalosno. To je rušenje jedne porodice, jedan neuspeh (za oboje). Da je to istina shvatila sam onog momenta kada sam presudu uzela u ruke. Do tad sam bila ubeđena da ću drugačije da se osećam. Govorila da cu da proslavim. Nema tu verujte ničega vrednog slavlja. No, to sad nije tema. Nije tema ni koji su mogući razlozi i treba li se razvesti, moj stav je bolje dobar razvod nego loš brak. Ako ste već skupile hrabrosti da pokrenete razvod, znači da imate dovoljno razloga za to. Ono sto želim da kažem je šta sledi posto se brak okonča. Dobijete presudu. Šta dalje. E, drage moje tu počinje "veselje". Treba vam 1001 papir, pokucaćete na 101-na vrata i svuda je isti sistem. FT1P fali ti jedan papir. Koji? Koji 'oćeš. Pri tom niko vas ne obaveštava za rokove. Na primer koliki vam je rok da BESPLATNO vratite devojačko prez...

50 sivih na Balkanu   26/50 Ova priča se završava. Pažljivo je pročitajte. Dešava se ovog trenutka, vama, nama, tebi. Cilj nije pisanje tek da prođe vreme, već da se pošalje poruka. Ja sam poruku shvatio, a Vi? Moje telo je vapilo za pomoć. Nisam znala kako sebi da pomognem. Moje drugarice nisu bile dovoljno upućene u njihovu religiju. Molile su me da prekinem to. Bilo im je žao da me gledaju kako se raspadam. Trudile su se svim silama da mi otvore oči. Znala sam da mi žele dobro. Ali nisam uspevala da se izborim sa njegovom moći. Pričala sam im o mojoj unutrašnjoj borbi, o mojoj patnji. Hvala im što su bile tu kad mi je bilo najteže, što su me slušale. Jedino nisu znale kako da mi pomognu. A onda me je dirnula poruka moje prijateljice koja mi je napisala: „ Čuvaj sebe, molim te. Ima nas kojima je stalo do tebe.“ Rečenica koja mi je dala snagu. Hvala joj. Zbog nje i zbog meni izuzetno bliskih i dragih ljudi odlučujem da izvučem poslednji atom svoje snage, ustanem i ...