Edinburg - grad duhova

Rezervacija hotela u Edinburgu - noćna mora. 

Teški su kao crna zemlja.

Ja rezervišem skoro uvek putem Booking.com. Nekada Agoda. Ponekad koristim lokalne agencije. Imam svoje načine na koje se pogađam za cene i skoro uvek uspem da obezbedim najbolju ponudu.

Ali. Edinburg, ništa ne pali od toga.

U Edinburgu nikada nisam bio, karta mesta nekada ne pomaže. Kada ne putujem kolima uvek pazim na autobuske, tramvajske, metro linije ali ne mogu da pazim na nepredviđene stvari.
Taktika mi je da rezervišem više hotela. Ima razloga za to. Ne želim da platim unapred iz dva razloga, jedan je to što se uvek može nešto desiti nepredviđeno, drugi taj što uvek želim najbolju ponudu. Ali, Edinburg, prava noćna mora. Kruti su, žive čini mi se u IX veku. Da se razumemo, nemam dovoljno novca da budem u skupim hotelima. Na kraju izbor mi se sveo na dva hotela u istoj ulici. Svi pokušaji da snizim cenu nisu uspeli.

Priprema puta

Za put na Ostrvo je potrebna viza. Da bi se dobila viza potrebno je imati jak razlog boravka, tačno mesto boravka, avionska karta, rezervacija, radna knjižica, popunjen upitnik i ko zna šta još. Sam upitnik je niz stranica koje se popunjavaju sa pitanjima koja iako deluju povremeno imbecilno moraju se tačno popuniti. Nakon što je sve odrađeno i nakon razgovora u britanskim prostorijama i dobijanja vize kreće ostalo.

Novac

Prvi šok mi je bio kada su mi u banci ponudili Škotske Funte. Oni su ih primili od klijenta, nisu znali da su nevažeće svuda sem Škotske. Prihvatio sam ih ja od njih, što da ne, kurs je bio OK. Ali to je nešto na šta se mora računati. Logika govori da je bolje zameniti sav novac za funte kod nas ali to ne mora uvek biti tako. Desilo mi se da sam u Midlsbru (Middlesbrough) zamenio za skoro 12% povoljnije. Ono najvažnije je da se rešite svih škotskih funti pre izlaska iz Škotske, koliko znam mogu se zameniti samo u engleskoj pošti. Slično je i sa irskim funtama.

Let

Odabrao sam WizzAir do Londona a Easy Jet iz Londona do Edinburga. Izračunao kašnjenje, uzdao se u sreću i kupio karte. Na sreću let iz Beograda ne kasni. Klasičan WizzAir, ničega nema više od osnovnog. Slećemo u London, let za Edinburg imamo za tri sata. Ono što nisam računao to je sporost carinika, popunjavanje formulara i utisak da sam sleteo u Nju Delhi, svi carinici sa turbanima na glavama. Delimično mučno ubeđivanje gde zapravo idemo (uvek imam spremne i fotokopije rezervacija a i uputstva kako se stiže, čak i metro i bus linije). Na granicama ne vole Srbe, ne vole nas ni na našoj granici, zašto bi na tuđoj. Kada postanu neprijatni onda uzimam ulogu lekara specijaliste i ponašam se arogantno, prijateljica sa kojom putujem ionako lako glumi nemačke aristokrate i mislim da nisu ni svesni čiji pasoš nosi.
EasyJet nas nosi do Edinburga. Volim EasyJet, nekako su nekomplikovani i brzi.

Prvi put u Škotskoj

Izlazimo sa aerodroma, bus je tu, nema čekanja, gradska linija koja vozi direktno do hotela. Odmah iznenađenje, jezik kojim govore blago liči na engleski (treba vremena da se razume škotska varijanta engleskog). Šofer vozi brzo (ne kao u Holandiji ali brzo). Sa svakim ko uđe prozbori po neku reč, ako je potrebno pomogne da se unesu stvari, da korisne savete, ako je neko sa kolicima dobije kompletan tretman, nema žurbe. Osećaj je kao da se svi poznaju, nema ni trunke rasizma, sve potpuno profesinalno. Kada mi onda neko kaže kako je Zapad truo...

Hotel

Hotel je dvadesetak metara od stanice busa. Viktorijanska kuća. Opet šok, kao da smo u IX veku. Nema kompjutera, kodiranih ključeva, sve je mračno a spisak gostiju, bukvalno mastiljavom olovkom. Jedva pronalaze moje ime, ustvari morao sam da im ga pokažem prstom sam. Kao u nekom romanu. Odmah idu misli - ima li ovde duhova, uostalom to je Edinburg. Soba je ogromna, krevet ogroman, plafon je bar na 5 metara visine. Nameštaj je viktorijanski, hajde stil, nego je tad napravljen. Malo je hladno ali računamo tek smo stigli, dok se zagreje a i sredina juna je, nije valjda hladno. Kako sam se prevario, oni ne greju, nije im ni na kraj pameti, pa juni je mesec. Traženje wifi mreže je kao potraga za zlatom - ima ga negde ali gde? Ni menjanje peškira im nije jača strana. Doručak u hotelu je, po njima, kontinentalni, barem oni tako zamišljaju, slab. Nije ni važno.

Grad

Edinburg je ono MUST-SEE, možda važi vidi Napulj pa umri ali Edinburg ne zaostaje. Svaki deo je za sebe specifičan i lep. Jedan od najlepših gradova koje sam video. Kada treba da dam preporuku šta da se vidi kažem sve.

Gradom dominira zamak koji je na brdu. Do njega se dolazi blagim usponom i on predstavlja glavnu turističku atrakciju. Celokupna istorija Škotske se proteže kroz njega. Sve priče, svi vicevi, sve što se može čuti o Škotskoj pada u vodu kada se vidi uživo.

Nije nepoznato da Englezi ne vole Škote. Ali oni ih toliko ne vole da ih uvek prikazuju kao poludivlja plemena u kiltovima. Nije ni malo tako. Škotska je zemlja istorije. Oni su ponosni na svoje klanove, svuda to ističu. Ponosni su i na viski ali to manje ističu. Hrana im je drugačija nego što smo navikli, meso je između pitomog i divljeg ali ukusno. Ja imam običaj da isprobam sve što mogu. Preporučio bih Whiskey Experience. Ono što nikako ne bih preporučio to je šetnja po vetru pored mora. Hladnoća probija odeću, hladnoća i vlaga.

Ljudi nisu ni malo hladni kao recimo englezi ali imaju laku dozu odbojnosti prema svima. Najsmešnije mi je bilo kada se desio jedan lakši sudar ispred mene, ništa strašno. Pored mene je bio policajac, video je šta je bilo i mrtav hladan je okrenuo leđa, neka se sami dogovore.

Cene u radnjama, za razliku od Londona, nisu tako velike. U centru je veliki Primark, ima ih svuda po Britaniji, u njemu je moguće kupiti kvatitetnu odeću za malo novca. Primark im održava socijalni mir i večito je prepun. Imaju i TK Max u kome se može kupiti firmirana odeća od ranijih sezona po niskim cenama. Inače ni blizu radnji koje su u Londonu.

Ispred Zamka je otvoreni prostor sa tribinama. Tu se održava čuveni Military Tattoo odnosno The Royal Edinburgh Military Tattoo. To je festival, uglavnom vojnih, orkestara. To treba da se vidi. Pogledajte makar na YouTube-u kako izgleda i kakva je atmosfera. Oni tvrde da je to najbolji show na svetu. Možda ne greše.

Edinburg je grad festivala. Pored Military Tattoo održava se još 11 velikih a među njima moj omiljeni Storytelling Festival. Pored njega Veliki Festival Knjiga, Naučni Festival, Džez i Bluz Festival, Dečiji i još puno njih.

Na kraju ali ne i zadnje - Grad Duhova. Puno je priča o duhovima u Škotskoj. Možda bih mogao da dodam i neku svoju. Drugi dan boravka su mi javili da mi je majka imala infarkt, sledećeg dana stariji sin je polomio nogu a petog dana je mlađi imao trovanje i zaglavio u bolnici. Možda je to zbog duhova? Kako da dokažem da nije...

Biće još...uskoro