Ona i on

 50 sivih na Balkanu   32/50

I tako, posle teksta o muškarcima stigle su kritike. (Wow, kritike! Jesam li pisac sad, haha)

U stvari jedna od kritika je glasila da bih možda trebala da pišem neku ljubavnu temu. Ljubavnu, ne znam baš. Možda erotski roman, hahaha, ne!

Pa od jutros razmišljam da možda i napišem nešto ljubavno. 

Eto, dragi prijatelju, poslušaću te. Pokušaću. 

Thomas Nast

O kome, čemu da pišem razmišljam. I setih se. 

Lepa priča koja bi mogla da se desi, što da ne? Život piše romane. Tako kažu. A ja, možda bih mogla biti svedok priče. 

Nadam se da ON kad se prepozna u priči neće biti ljut na mene što sam baš njega izabrala za glavnog aktera. 

Pa predstaviću ga kao gospodin ON. 

Upoznala sam ga slučajno, preko društvenih mreža. Delovao mi je strogo, preokupiran poslom kojim se inače bavi. Vremenom sam shvatila da itekako ume da bude opušten, zabavan tip, pravi prijatelj, čovek koji ume da poštuje muško-žensko prijateljstvo. Spreman da da pravi savet u pravo vreme. 

Da, tako te vidim, kao dragog prijatelja.

A onda sam upoznala još jednu njegovu stranu. Vešto skrivenu. Romantik. Ne, nisam mogla da verujem, ne odaje takav utisak. Moram da priznam da sam bila i oduševljena. Zbog toga što sam upoznala deo te njegove strane, zato je baš ON izabran. 

On ima jednu tihu patnju. Zaljubljen je u ženu koju je možda nekad u životu slučajno sreo, nesvesan da je baš ona bila tu, pored njega, na istom mestu, u isto vreme. Ne, ni ona nije bila svesna susreta... Možda... Možda se nikada i nisu sreli, možda ih susret tek čeka. A do tada... On sanja. On mašta, želi je, divi se njenoj lepoti, njenom postojanju. Zamišlja je u svojoj blizini. On, čovek koji je svakakve strahove prevazišao i kako sam kaže borio sa raznim demonima, ON, drhti pred jednom ženom. Nem. Paralisan da prizna osećanja, ljubav koju oseća a koju bi svaka žena poželela. On, posvećuje stihove i redove, on je sanja, i jedino tada, u snu joj je blizu. On strepi, brine da biće koje voli bude bezbedno, sigurno čak i u njegovim snovima. ON je želi ali to ne priznaje NJOJ. Strah. Zato je samo posmatra. I VOLI. Da, znam, moguće je voleti nekoga a da mu se nikad ne približite. A volela bih. Volela bih da sudbina ima neki lep plan za njih. 

A ona? 

ONA, oličenje ženske lepote. Jasno mi je zašto je voli. Zašto je na neki način posmatra kao božansko biće, jer njena pojava jeste takva. Žena koja izaziva reakciju, na njenu pojavu niko nije ravnodušan. Sigurna sam da joj mnoge zavide, želele bi ono nešto što ima, što iz nje zrači. Nesvesna koliko je zarobila nečije srce, nesvesna da je nečiji nemir. Nesvesna koliko bi mogla biti voljena, samo ako bi pogledala u pravom smeru. Nesvesna... Živi ušuškana u svom svetu. 

I upravo to daje onu čar priči. 

ON i ONA, tako blizu, tako daleko. On sa svojim nemirima i ona tako mirna nesvesno izaziva nemire. Biti svedok takve priče? Zašto da ne. 

Navode me na razmišljanje kakvo ih sutra čeka. Hoće li se sresti? Hoće li se baš ONA prepoznati? Hoće li joj jednog dana priznati kako je baš ona bila njegova inspiracija? Hoće li joj jednom šaputati koliko puta je samo sanjao, koliko puta je tako želeo da mu je blizu, da je zadrli, zaštiti, nikad ne pusti iz straha da će nestati a on shvati da je samo opet sanjao. Da li će baš ONA priznati da se nekad pronašla u njegovim stihovima, snovima i pričama. Hoće li priznati da je uvek bio tu negde oko nje, gledao je, pazio na nju, molio se svim silama za nju? Volela bih da znam unapred, ali ne mogu. Ono što mogu je da kažem sledece.

Dragi TI, pobedi strah i priznaj da si baš ti taj. 

Draga TI, prepoznaj se, okreni se oko sebe i shvati čiji si to nemir. 

Život prolazi, iz dana u dan. Vreme ne možemo da vratimo. Svaki dan koji je prošao neće se vratiti, ponoviti. Propuštene prilike se ne vraćaju. A možda, možda je baš danas dan koji je sudbina predodredila za VAS! 

I na kraju, prijatelju, hvala što si me podstako da napišem ove redove. Nadam se pozitivnim kritikama.

                                                                                             Dragana Đorđević