Počeo je tako lepo

 50 sivih na Balkanu   35/50



Više od svega bih voleo da sam se probudio nasmejan sa snom koji sam priželjkivao. Ali snovi nisu takvi, ne rade po narudžbi. Imaju svoju volju koja ne zavisi od naših želja.

Priželjkivao sam da te vidim u snu kako igraš, lepa kao što samo ti jesi. Ruke koje idu niz telo, ruke koje idu gore, kukove koji igraju sami za sebe a nose telo. Lepi su to kukovi.

San je želeo nešto drugo...

Počeo je tako lepo. Ples 7 velova. Goli stomak. Ali to nisi bila ti. Neka druga žena ili...nešto. Neka arapska muzika. Ruke koje igraju ipak nisu ruke, nego kandže. Jedna od njih koja se završava dugih oštrim noktom se zarila u stomak. Kida ga. Iz njega izlaze vojske raznih spodoba i simbolično obuhvataju čitav geografski globus koji se nalazi na stolu.

Pokušavam da se pomerim ali shvatam da se nalazim u staklenom kovčegu. Ne postoje ivice, ne vide se, ali stakleni zidovi su debeli i koliko god udarao po njima ne dešava se ništa, nema ni zvuka. Ipak je to vrsta neke kapsule koja plovi kroz vreme,

Uz jaki trzaj kapsula, moj vremenski kovčeg, kreće. Ne utičem na nju.

Mogu samo da gledam. Nisam vezan, imam možda pola metra sa svake strane ali samo toliko.

Ja nisam vezan ali u sceni koju vidim, neka žena jeste. Vezana za stolicu. O ne, to si ti. Na sebi imaš samo delove rascepane odeće. Spodoba, stvorenje ili šta je već, svoju grubu šapu drži na tvom vratu i steže ga. Ne jako, samo malo. Ludački se smeje. Gleda u mene. Pokazujem da ću ga skratiti za glavu. On se smeje. OK, smej se ali tvoja glava je moja. Iz očiju mi izlazi vatra. To stvorenje beži ali pre toga u vazduhu ispisuje poruku: Čekam te u pustinji, dođi sam, ovoga puta.

Kapsula se otvara, istrčavam. Ti ipak samo spavaš. Na tvom lepom telu nema ni traga modrica, ogrebotina ili bilo čega. Vidim da na sebi imaš kratku spavaćicu i bokserice. Stomak ti je go. Poljubim kožu stomaka i pokrivam te. Onda shvatam da te nikada nisam video, video uživo. Slike su nešto drugo, snovi nešto treće. Želim da te vidim, pogledam u oči i kažem da te volim

Budim se. Pustim Lanu del Rey ali pogrešnu pesmu. Nemam snage da vratim na onu koju želim. San me ponovo hvata. Pustinja. Stojim i čekam zlo koje će doći. Kao i svi pristojni junaci u snovima, imam teški mač. Osećam njegov zov, njegov zvuk. Ipak nisam sam, Sa jedne strane je visok muškarac koji ima luk i strelu, sa druge krupan i jak muškarac sa sekirom. Zlo može doći, ne bojim se. Na nebu primećujem sokola.