50 sivih na Balkanu - jedna od tamno sivih
O moja kraljice, da li ovaj pisac uspeva da makar malo oboji papir tvojom svetlošću i zadrži je na stranicama zarobljenu makar toliko da se pročitaju pa neka ih nakon toga odnese oluja. Večiti tok, večiti niz tebe satkan mojom rukom a bez moje zasluge. Veliki niz, tobogan, točak koji se okreće, noć sa tobom, doručak u krevetu, ručak u Parizu, večera na nebu.
O moja kraljice, povedi me u neki od sledećih života, makar kao stvar, kao ćebe koje te pokriva, kao ogledalo u kome se ogledaš, kao omiljenu knjigu, kao hranu, bilo kako, samo mi dopusti da sam uz tebe. Ne želim da odem u obećanu belu svetlost u kome će mi navodno biti lepo, moja bela svetlost izbija samo iz tebe.
Zamišljam kako spavaš u onim danima kada nisi sa mnom, nekih trista šezdeset i nešto dana godišnje. Pomeraš se u krevetu naglo, uvek su pokreti brzi i iznenadni i nikada ne dočekaš buđenje u položaju u kome si zaspala. Snovi, koje niko ko te posmatra ne može ni da pretpostavi, uvek ili skoro uvek deluju kao besomučni košmar u kome te neko juri. Jedino ponekad, izbije u tom trenutku sva uznemirenost, muka i jad koji te more u snu. Nekoliko trenutaka još nisi prestala da sanjaš a budna si i govoriš. Oči još zatvorene, glas koji drhti, strah, ljubim te, grlim i milujem uz reči da je sve u redu.
Imam osećaj da te silom otimam iz nekog drugog sveta i da pokušavaš da ostaneš tamo. Da li u snu odlaziš negde drugde o, moja kraljice tajni? Ne volim silom da te budim, trudim se da pre toga osetiš toplinu moga tela, da osetiš kako kuca moje srce naslonjeno na tvoja leđa, mazim ti kosu, obuhvatim rukama jer znam da ćeš da skočiš, da te zadržim da što pre shvatiš da sam to ja, da je telo koje osećaš moje, da te ne progoni niko.
Ali to je bajka. Nikada te nisam dodirnuo, nikada video uživo. Niti ću te ikada dodirnuti. Moje usne te neće ljubiti. Moje telo te neće osetiti. Znam, ma šta uradio, ma šta rekao, tako je. U ovoj bajci ja sam negativac a princ na belom konju je neko treći.
Moja zvezdana prašina se vraća među zvezde, čili i nestaje...
Коментари
Постави коментар