Sveća

50 sivih na Balkanu / zadnjih deset

SVEĆA

Zašto gori ta sveća?

Upita prolaznik zaludan sav.

Prođi čiča, idi s milim bogom

Da ne bi gorela za tobom.

Sveća gori iz razloga prostog

Neko je kresnuo šibicu

I prineo je njoj

A biće da sam to bio ja.

I dok sva ne izgori

Hiljadu ljudi će pitati to

A niko neće reći

Zašto čovek kraj sveće plače.

Zašto suze idu same

A nema zvuka uz njih

Nego prosto polako

Mirno niz obraze klize.

I niko neće pitati zašto u sveći

Gori jedan čovek bez glasa

A biće da taj čovek

Da taj čovek sam ja.

Sveća je dogorela u osvit noći

Svojom smrću gaseći svetlo

I turoban groblja sjaj

Što se širiše svuda oko nje.

I godine mraka pođoše da teku

U krugovima oko sveće i čoveka

A biće da taj čovek

Da taj čovek sam ja.

I niko nije pitao nikad

Gde je do dođavola nestao sjaj

Već bez vida tumaraše okolo

Ne sluteći da sve to jeste kraj.

A onda nakon vekova dugih

Čoveku tom priđe žena

I to ona od vrste prave

Kose satkane svilom mekoće sna.

I čovek ožive u očima svih

A svetlo otera mrski mrak

I bi jutro

I bi dan.

Koja je to žena koja ima

Anđeoski dar

Da uskrsnućem se bavi

Ta žena, ta žena si ti.