50 sivih na Balkanu / zadnjih deset
SVEĆA
Zašto gori ta sveća?
Upita prolaznik zaludan sav.
Prođi čiča, idi s milim bogom
Da ne bi gorela za tobom.
Sveća gori iz razloga prostog
Neko je kresnuo šibicu
I prineo je njoj
A biće da sam to bio ja.
I dok sva ne izgori
Hiljadu ljudi će pitati to
A niko neće reći
Zašto čovek kraj sveće plače.
Zašto suze idu same
A nema zvuka uz njih
Nego prosto polako
Mirno niz obraze klize.
I niko neće pitati zašto u sveći
Gori jedan čovek bez glasa
A biće da taj čovek
Da taj čovek sam ja.
Sveća je dogorela u osvit noći
Svojom smrću gaseći svetlo
I turoban groblja sjaj
Što se širiše svuda oko nje.
I godine mraka pođoše da teku
U krugovima oko sveće i čoveka
A biće da taj čovek
Da taj čovek sam ja.
I niko nije pitao nikad
Gde je do dođavola nestao sjaj
Već bez vida tumaraše okolo
Ne sluteći da sve to jeste kraj.
A onda nakon vekova dugih
Čoveku tom priđe žena
I to ona od vrste prave
Kose satkane svilom mekoće sna.
I čovek ožive u očima svih
A svetlo otera mrski mrak
I bi jutro
I bi dan.
Koja je to žena koja ima
Anđeoski dar
Da uskrsnućem se bavi
Ta žena, ta žena si ti.
Коментари
Постави коментар