Želim

50 sivih na Balkanu   39/50    anonimni autor

Želim...

Želim da ti kažem, znaš, da te... Volim, ali ne mogu da izgovorim. Znaš da mi ta reč nije draga i da je nekako izlizana, često neiskreno izgovorena, treba mi neka druga reč, neka koja bi mogla da objasni osećanja, ali onda shvatim da ne mogu sva ta osećanja stati u jednu običnu reč. Previše toga ima tu... To nešto, ne znam šta je. Slatko i gorko u isto vreme. Sreća i tuga, uvek zajedno. Kažu ljudi ljubav je to.

Želim da ti kažem, sve nemire koje donosiš i odnosiš, donosiš kad nisi tu, kad se samoća okomi na mene i odnosiš ih jednim zagrljajem, skidaš ih sa mene, puštaš da udahnem bez tereta. Ali ne mogu, opet ne mogu da izgovorim sve to a da ne krene bujica reči koju prate suze i pucanje glasa u pola rečenice. 

Želim, želim da ispišem sve to ali nikako ne mogu da izbacim na papir ono što je u glavi, u srcu, uvek nekako zvuči pogrešno, nedovoljno jako, nedovoljno jasno. 

Želim da znaš koliko si nekome svetla tačka u životu, koliko te neko sanja, koliko brine i čuva kao nešto najnežnije, najdragocenije. 

Želim, ali ne mogu. Onda želim moć da te pustim u moje misli, da možeš da čuješ i vidiš, o da, tako želim tu moć da shvatiš sve ono što se gomila u srcu a ne može izaći van. Tako želim da na trenutak vidiš sebe mojim očima. A tako želim da vidim sebe tvojim očima. Zašto još niko nije savladao tu veštinu, tako bi lakše bilo da vidiš, da doživiš sebe kroz moje misli. Onda mi ništa više ne bi trebalo. Jer znam tek tada bi znali oboje sve ono što jedno drugom ne možemo da izgovorimo. 

I na kraju samo želim, želim da te sakrijem od sveta negde duboko u srcu, da niko i ništa ne može da te dotakne, na tako bezbedno mesto, da te nosim u grudima i ne dam nikom. Da, tako to želim, tako puno nerealnih želja. Ali realne stvari već odavno ne želim. Jer to onda nisam ja, večiti sanjar, zaljubljenik u bajke... Čitav život drugačije gledam i vidim, zašto bi se sada nešto menjalo, kad postojis ti, nešto nestvarno, neponovljivo. I zato, samo nastavljam da želim i verujem, verujem da ako nešto toliko silno želiš na kraju se ostvari. A do tad, čuvam te, krijem u mislima u svom svetu stvorenom za tebe. I mene. I dolazim, dolazim tu, da te vidim. Da te zagrlim i na trenutak smirim... Želim...