Danas je praznik žena. I gde god se okreneš žene šetaju sa karanfilima,
ružama, jagorčevinama i drugim cvećem u rukama. Pitam se, koliko su
svesne šta ovaj praznik znači? Koliki njih danas zna svoja prava? Koliko
njih je progutalo knedlu primajući
cveće? Koliko njih je preplakalo noć pa ustalo kao da ništa nije bilo?
Koliko njih trenutno krije povrede i modrice? Koliko njih boli duša jer
nije nasilje jedino batine.
Jutros, kao i svaki dan, obukla sam mušku košulju i
krenula na posao a ipak u njoj izgledala dovoljno ženstveno. Jutros, kao
i svaki dan, uhvatila dete za ruku i krenula u novi dan. U još jednu
borbu kroz svet stvoren za muškarce. I danas, kao
i svaki dan pored posla čekaju me obaveze žene, majke.
Danas sam dobila cveće. I čestitke. Čestitke čoveka koji
je znao da nije pravedno a ipak morao postupiti po zakonu jer zakon
tako nalaže. Čestitke čoveka koji je priznao da bi voleo da je mogao
drugačije ali se on ne pita. Pitam se ja da li
je sada svestan koliko je onda čestitka besmislena.
Danas sam dobila i puno beznačajnih čestitki tek da budu izgovorene.
Danas sam dobila i čestitku čoveka koji je svestan da je
ovaj svet surov prema ženama. I da je mnogo muškaraca koji ne bi
trebali tako da se nazivaju.
I danas, danas ću dobiti čestitku napravljenu ručicama
trogodišnjaka, koji ne shvata značenje današnjeg praznika a gde je moja
obaveza da ga naučim kako da se ophodi prema ženama.
Srećan vam 8. mart!
Dragana Đorđević
Коментари
Постави коментар