Пређи на главни садржај

Stvarali smo našu savršenu priču

50 sivih na Balkanu  anonimni autor
 
Sunce je već zašlo kad smo krenuli nazad. Ćutali smo oboje zamišljeni. Pomalo tužni što se vraćamo u onaj drugi svet. Da, stvorili smo svoj svet. Koji je postojao samo kad smo zajedno, ulazili smo u njega zajedno i izlazili u onaj drugi kad nismo. Razmišljala sam o prethodnom danu, noći... Noći prepune strasti. Još mi se koža ježila od dodira i poljubaca. Da, zaista stvorili smo svoj savršeni svet gde je sve moguće kad smo tu. Stvarali smo našu savršenu priču, naš film.  
 
-O čemu razmišljaš? 
-O parku. I drveću. I reci. 
-I?
-I o tome da... Jednog dana opet sedimo na onoj istoj klupi. Pod onim istim drvetom, opet zagrljeni. I o tome da bi tada mogli da pričamo o ovom putovanju. Znaš, sećanja i uspomene i tako to. O onoj sobi koja je svedok strasti i ljubavi, o terasi koja je deo raja za nas. 
Uhvatio je i stego mi ruku. Kao da pokušava da me zadrži.
 
 
 
-O čemu ti razmišljaš?
-O tome da sad moram da te vratim. I o tome da mi već nedostaješ. I da mrzim što nisi samo moja i što ne mogu da provodim sa tobom 24h dnevno. Znaš li koliko se nerviram? Znaš li koliko brinem? Znaš li koliko sam LJUBOMORAN?!
-Znam. 
-Želim da si moja. Samo moja!
-Ali jesam. Shvati da si ti jedino što mi treba i što želim. 
-Ali ipak nisi MOJA.
U glasu se osetila tuga. 
-Ne mogu više da čekam vikende i dane kad mogu da budem sa tobom. Dosta mi je toga. 
-Molim te. Nemoj.
-Ne razumeš me. Ne razumeš kako te gledam i ne razumeš šta osećam. Ne razumeš šta radiš samnom...
-Razumem. Ali ovaj razgovor nikud ne vodi. Molim te pusti me samo da uživam još malo. Znaš da ni meni nije ništa lakše bez tebe. 
 
Pojačao je muziku i opet smo samo ćutali. I razmišljali koliko ćemo još moći da izdržimo jedno bez drugog. U nekom trenutku sam zaspala. Put je bio dug. 
-Zašto si me pustio da spavam?
Nasmejao se.
-A šta sam trebao da uradim?
-Da me držiš budnu. Da ne prespavam vreme sa tobom.
-Ne stižeš da se odmoriš, zato sam te i pustio da spavaš. Sad legni i spavaj, molim te! 
-Ako me ne budu opet mučili košmari. 
-Zovi me. Tu sam, znaš to. Uguraj to sebi u podsvest. Tu sam. Uvek. 
Znala sam to. Tu je i kad nije. Tu smo, povezani uvek. Osećali smo uvek emocije drugog čak i kad nismo zajedno. Postali smo povezani na sve načine.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Edinburg - grad duhova

Rezervacija hotela u Edinburgu - noćna mora.   Teški su kao crna zemlja. Ja rezervišem skoro uvek putem Booking.com. Nekada Agoda. Ponekad koristim lokalne agencije. Imam svoje načine na koje se pogađam za cene i skoro uvek uspem da obezbedim najbolju ponudu. Ali. Edinburg, ništa ne pali od toga. U Edinburgu nikada nisam bio, karta mesta nekada ne pomaže. Kada ne putujem kolima uvek pazim na autobuske, tramvajske, metro linije ali ne mogu da pazim na nepredviđene stvari. Taktika mi je da rezervišem više hotela. Ima razloga za to. Ne želim da platim unapred iz dva razloga, jedan je to što se uvek može nešto desiti nepredviđeno, drugi taj što uvek želim najbolju ponudu. Ali, Edinburg, prava noćna mora. Kruti su, žive čini mi se u IX veku. Da se razumemo, nemam dovoljno novca da budem u skupim hotelima. Na kraju izbor mi se sveo na dva hotela u istoj ulici. Svi pokušaji da snizim cenu nisu uspeli. Priprema puta Za put na Ostrvo je potrebna viza. Da bi se dobila viza p...
8 коментара
Прикажи све

London uzvraća udarac

Kada sam prvi put bio u Engleskoj otišao sam na koncert grupe Queen, kod nas još nedovoljno poznate. Još uvek su mi omiljena grupa. Kakvo je uživanje nakon toliko godina doći ponovo i videti u jednom od pozorišta, ne bilo kojem, Dominionu , mjuzikl: We will rock you . Dominion je u centru Londona. Najjeftinija karta košta 65 funti. Queen je najbolja grupa. London je grad pozorišta a naročito mjuzikla. Nikada i nigde nisam video toliko muzike uživo kao u Engleskoj. Mnogo profi, mnogo amaterskih, lokalne grupe koje sviraju po pabovima, lokalna amaterska pozorišta. Obični ljudi koji preko dana rade neki posao a uveče glume ili sviraju. Onda se čudimo zašto imaju najbolje glumce i najbolju muziku. Toliko truda daje kvalitet. Nas dvoje ćutimo samo dok smo u svađi ali prolazak od Westminstera do Trafalgar Skvera nam zatvara usta. Taj deo dođe kao neka ratna aleja sa spomenicima brojnim ratnicima, uglavnom lordovima ali i ženama koje su ratovale kao bolničarke. Tu su ministarst...
4 коментара
Прикажи све

10 stvari koje ne želite znati o Londonu a nikog niste pitali...a i zašto bi

Deo svog života sam proveo u Notingemu, deo u Kentrberiju ((Canterbury (neki će prvo pomisliti na Canterbury tales)). Igrao sam se u Šervudskoj šumi, doživeo prvi poljubac na stepeništu Šekspirove kuće (neke u kojoj je navodno boravio deo svog života, tako piše na tabli), prošetao sam se kroz radničko naselje u Mančesteru i bio na dokovima u Liverpulu, stajao na stenama Dovera i gledao prema kontinentu. Za opkladu sam prošetao Pekamom (Mućke se dešavaju u njemu ali nisu imali hrabrosti da tamo snimaju), pojeo sendvič u Sandwich-u, navijao sa navijačima Totenhema i Arsenala ali nikada nisam shvatio otkud engleskom vrhu tolika doza arogancije i hipokrizije. Mislite da su vicevi o Englezima stvarno samo vicevi? Varate se. To su samo crtice iz njihovih redovnih događanja. Običan život. Pored tolike koncentracije snobizma sasvim je normalno da postoji i ona druga strana. Genijalni umetnici, glumci, pisci. Engleske serije su najbolje. Savremeni engleski pisci, čak i oni koj...
4 коментара
Прикажи све