Stvarali smo našu savršenu priču

50 sivih na Balkanu  anonimni autor

 

Sunce je već zašlo kad smo krenuli nazad. Ćutali smo oboje zamišljeni. Pomalo tužni što se vraćamo u onaj drugi svet. Da, stvorili smo svoj svet. Koji je postojao samo kad smo zajedno, ulazili smo u njega zajedno i izlazili u onaj drugi kad nismo. Razmišljala sam o prethodnom danu, noći... Noći prepune strasti. Još mi se koža ježila od dodira i poljubaca. Da, zaista stvorili smo svoj savršeni svet gde je sve moguće kad smo tu. Stvarali smo našu savršenu priču, naš film.  

 

-O čemu razmišljaš? 

-O parku. I drveću. I reci. 

-I?

-I o tome da... Jednog dana opet sedimo na onoj istoj klupi. Pod onim istim drvetom, opet zagrljeni. I o tome da bi tada mogli da pričamo o ovom putovanju. Znaš, sećanja i uspomene i tako to. O onoj sobi koja je svedok strasti i ljubavi, o terasi koja je deo raja za nas. 

Uhvatio je i stego mi ruku. Kao da pokušava da me zadrži.

 

 

 

-O čemu ti razmišljaš?

-O tome da sad moram da te vratim. I o tome da mi već nedostaješ. I da mrzim što nisi samo moja i što ne mogu da provodim sa tobom 24h dnevno. Znaš li koliko se nerviram? Znaš li koliko brinem? Znaš li koliko sam LJUBOMORAN?!

-Znam. 

-Želim da si moja. Samo moja!

-Ali jesam. Shvati da si ti jedino što mi treba i što želim. 

-Ali ipak nisi MOJA.

U glasu se osetila tuga. 

-Ne mogu više da čekam vikende i dane kad mogu da budem sa tobom. Dosta mi je toga. 

-Molim te. Nemoj.

-Ne razumeš me. Ne razumeš kako te gledam i ne razumeš šta osećam. Ne razumeš šta radiš samnom...

-Razumem. Ali ovaj razgovor nikud ne vodi. Molim te pusti me samo da uživam još malo. Znaš da ni meni nije ništa lakše bez tebe. 

 

Pojačao je muziku i opet smo samo ćutali. I razmišljali koliko ćemo još moći da izdržimo jedno bez drugog. U nekom trenutku sam zaspala. Put je bio dug. 

-Zašto si me pustio da spavam?

Nasmejao se.

-A šta sam trebao da uradim?

-Da me držiš budnu. Da ne prespavam vreme sa tobom.

-Ne stižeš da se odmoriš, zato sam te i pustio da spavaš. Sad legni i spavaj, molim te! 

-Ako me ne budu opet mučili košmari. 

-Zovi me. Tu sam, znaš to. Uguraj to sebi u podsvest. Tu sam. Uvek. 

Znala sam to. Tu je i kad nije. Tu smo, povezani uvek. Osećali smo uvek emocije drugog čak i kad nismo zajedno. Postali smo povezani na sve načine.