To je ta!

50 sivih na Balkanu, anonimni autor


"Pogledaj je!"

"Vidim je. Šta s njom?"

"Pa to je ta!"

Aha, to je ta, razmišljam. Ta neka mnogo zla ženska osoba, a trenutno je njena krivica što postoji, očigledno, drugo objašnjenje nemam.

Marija i ja smo posle razgledanja izloga, krpica, čizmica i ostalih ženskih stvarčica, odlučile da predahnemo u bašti kafića uz kafu, i baš tad je naišla ta Zla žena. Marija je u momentu promenila izraz lica. Sreća je bila da nema lasere u očima jer bi ova u trenutku pala mrtva sa probušenom lobanjom.

Žena prosečne visine, sa dugom smedjom kosom prošla je pored nas. Pristojno obučena, našminkana ništa preterano. Ništa provokativno. Ipak, bila je zla. Zašto? Zato što joj je Marijin dečko pisao. Sram je bilo, zavela ga je kvarno, omadjijala kao neka veštica i navela da joj piše, da bi ga onda lepo odbila. Zaista je zla. Zavela pa otkačila. Naravno da Marija ima prava da je mrzi jer postoji i privlači pažnju njenog muškarca, gospodina Savršenog, mož' misliti.

"Marija, a da ipak umesto što se mrštiš na devojku i sebi stvaraš bore, razmisliš sa kakvim si ti to muškarcem u vezi?"

Pogledala me je tako da sam imala utisak da sam u ovom trenutku i ja njen smrtni neprijatelj. Šamar bi joj lakše pao ali je to pitanje i bio šamar koji je trebao da je vrati u realnost.

"Devojka ga je odbila, zbog tebe. Da, zbog tebe, videla je da je zauzet. Ali njega ništa ne sprečava da već sad piše nekoj drugoj. Pa trećoj, petoj. A ti ćeš svaku posebno da mrziš, bilo da ga odbiju ili ne. Ali ne, nećeš da shvatiš da je problem u njemu. On je savršen muškarac kog zle žene zavode."

Nije mogla da progovori. Ćutala je i gledala me, šta god da kaže nije bilo dovoljno dobra odbrana njenog savršenog muškarca. 

Njen gospodin savršeni je pored višegodišnje veze sa njom tražio dokaz da je "još uvek u igri" da njegove sposobnosti zavodjenja i dalje rade savršeno, bez obzira na vezu u kojoj se nalazi. A kad bi Marija i saznala on bi je vešto ubedio da nije njegova krivica, da je on nešto što žene često požele da imaju, da je ona srećnica što je baš njen ali ipak cena toga mora da se plati. Mora da se nosi sa tim da je on nešto što žene žele. I mora, naravno, da ih mrzi i brani svog Savršenog. Kako su stigli do te logike, ne znam, previše komplikovana za mene.

"Marija, razmisli još jednom. Da li zaista planiraš da čitav život mrziš svaku ženu za kojom se on okrene. To je ono što želiš? Znaš, postoje i oni muškarci koji umeju da poštuju svoje partnerke i dok su u vezi ne okreću se za svakom suknjom koja prodje pored njih. A ako ipak prihvataš njega takvog, onda prekini da mrziš ostatak ženskog sveta samo zato što postoji. Shvataš da se možda jednog dana pojavi jedna koja će mu reći da, a ti, mrzećeš nju, umesto njega. Biće kriva ona, ne on. On je zaveden, ona je oličenje zla. Greška, draga. Problem je u njemu."

Htela sam da dodam da će kroz godine samo biti sve više sujetna i ljubomorna, nadrkana ženturača kakve inače ne podnosim, ali postojao je rizik da me njen pogled ubije. Postojala je i šansa da pomisli i da sam ja iz nekog razloga protiv njenog Savršenog, ili nje. Nisam bila sigurna koliki uticaj on ima na nju, i ja bih lako mogla da postanem pretnja za njih, našao bi on već razlog, ljubomorna sam na nju, njih, potajno zaljubljena u njega, nije prvi, znam kako manipulišu. Izgubila bih drugaricu na neko vreme, dok ne shvati da sam bila u pravu a onda bi mi to priznala, sa žaljenjem što je slepo verovala Njemu, znam već unapred, ali nisam to želela da prolazim i sa njom. Bilo je ovo dovoljno, valjda. Videla sam da sam je navela na razmišljanje da možda Savršeni i nije tako savršen, ali cilj mi je bio da shvati da apsolutno nema prava da mrzi tamo neku samo zato što postoji.

 I tu je velika razlika izmedju nas žena i muškaraca. Nikad nisam čula da neki muškarac mrzi drugog muškarca samo zato jer je privuko pažnju njegove partnerke. Ako bi je odbio to bi bila muška solidarnost, zašto onda ovo nije ženska? Ako je ne odbije, pa, neka mu je, takva mu i ne treba, dok mi žene u takvoj situaciji vadimo oči jedna drugoj, figurativno, retko bukvalno, streljamo pogledima svaki put kad se sretnemo, godinama ona ostaje "to je ta"'. I na kraju, muškarci takve situacije rešavaju oči u oči, pesnica u nos, ali ne provode vreme u mržnji, ogovaranju tog nekog i ne streljaju pogledima kad prodju jedan pored drugog, za njih koliko god da su voleli, ubrzo život ide dalje.