Ne sećaj se mene, ali pamti nas...četvrti deo

Ne sećaj se mene, ali pamti nas...četvrti deo

Može li jedan sat da traje... četiri sata? Izgleda da ovde može. Takav utisak imam, mislim da sam ovde čitavu večnost. Pedja je završavao razgovor sa doktorom. Napamet već znam šta mu govori, nije prvi put, meni. Pedji, jeste. Zabrinuo se stvarno. Nisam mu pominjala da sam doživljavala već slične situacije. Nije mi ništa, znam. Zdrava sam, znam. 

"Videćemo kad tvoj doktor radi da ti zakažemo pregled."

"Nećemo mi ništa da mi zakažemo. Sve te papiriće možeš odmah da baciš u prvu kantu. Nije mi ništa."

"Pričaćemo o tome kad stignemo kući. Mogla bi bar da ga posetiš i ispričaš mu šta se desilo."

"Baš, sad ću čitav dan da izgubim da bih mu ispričala šta mi se desilo. Nije mi prvi put. Dešavalo mi se i ranije. Kome nije? Bila sam iscrpljena od puta. Srušila se i ne znam ni što su me dovezli ovde uopšte."

"Kad smo kod toga, trebao bih stvarno na neki način da se zahvalim onom čoveku..."

"Pusti sad čoveka. Umorna sam da mislim o bilo čemu. Želim kući."

Veći deo puta je prošao u tišini. Nije bilo onog mog čavrljanja i priče šta sam radila. Ležala sam na infuziji ovog puta. U glavi sam vrtela neka prošla vremena. Neku priču za koju sam mislila da je završena a sad mi se vraća. 

"Za nedelju dana moram opet da dodjem da završimo dogovor. I odmah posle toga počinju radovi. Iskreno, ne znam šta da radim, brinem sad zbog tebe."

"Nema razloga za brigu. Samo mi se ne svidja to što ćeš stalno biti i tamo i ovde."

"Znam, dug put, a sad me je strah da te ostavljam samu. Još više me strah da te vodim sa sobom, ne znam od kad ti ne podnosiš putovanja."

Htela sam da mu kažem od kad me na kraju puta čeka prošlost da se vrati, ali onda bi tražio odgovore. Prećutala sam. 

Nisam mogla da zaspim. U glavi mi se sve vraćalo kao da je juče bilo. Pedja je već spavao. Setim se da je uzeo broj telefona. Neki trenutci u kojima donosimo odluke za koje mislimo i da nisu toliko velike, promene nam život iz korena. Tek kasnije shvatimo koliko su bile velike. Ova je bila takva. Uzela sam njegov telefon i prepisala broj. 

Jutro, dan već, jutro sam prespavala, bio je vreo, vrućina me i probudila. Pedja je već davno otišao. U telefonu su bile pristigle poruke gde mi želi dobro jutro i pita kako sam. Odgovorila sam da sam se odmorila i naspavala. 

Još jedna "sitna odluka", okrećem broj. Zvoni...

"Halo?"

Ćutim. 

"Znao sam da ćeš me pozvati..."

"Kako znaš ko te je pozvao?"

"Znam. Niko drugi nema razlog da me zove i ćuti. Volela si to nekad. Makar i da ćutimo zajedno, samo da smo na vezi."

"Da, tražila sam to. Da ćutimo zajedno. Zvala sam to odmaranje duše."

"Želiš li i sad da odmaraš dušu ili ćeš mi reći kako se osećaš?"

"Fizički dobro, emotivno sam u rasulu a dušu nisam odmorila, ne sećam se od kad."

"Ne radiš to sa njim?"

Ćutim. I znam da je u tom trenutku razvukao osmeh. 

"E, djavolku moj, ne ume svako tvoju dušu da razume."

"A ti si je kao razumeo? Što si onda sve ono uradio, ti koji si je razumeo?"

"Znaš i sama. Moji odgovori se nisu promenili. Prosto nije moglo drugačije..."

"Moglo je drugačije! Moglo je! Ti nisi želeo. Želeo si da odem od tebe onda kad sam bila spremna da planetu zaustavim da se okreće, zbog tebe! Ni to ti nije bilo dovoljno! Nikad neću da ti oprostim, dok god si živ i dok god sam živa, da mi život od toga zavisi, ma da tvoj život od toga zavisi, neću ti oprostiti to što si srušio sve u šta sam verovala!"

"Nemoj da mi oprostiš. To me još i drži ovde... Tvoja mržnja i bes..."

"Ne mrzim te. Nikad i nisam mogla, samo... Samo..." Gušim se i suze polaze same.

"Nemoj... Ne želim da opet plačeš zbog mene."

"Jedna suza, više -manje, odavno sam prestala da brojim."

"Kad dolaziš ponovo? Mogu li da te vidim?"

"Ne znam... Ne znam ni zašto sam te pozvala. Ne znam." Prekidam vezu. 

Priznajem sebi da i ja želim taj susret. Toliko pitanja, toliko godina i... Šta znači ono da ga moja mržnja i bes još drže ovde? 

Nastaviće se...

                                                                                               Ksenija Radomirović