Ne sećaj se mene, ali pamti nas...jedanaesti deo

Ne sećaj se mene, ali pamti nas...jedanaesti deo

U trenutku shvatam da me osećaj nije prevario. Pedja, ma koliko miran bio, sada je pobesneo. Nije da nije imao dovoljno razloga. Prevara i izdaja pomutile su mu zdrav razum. Koja bi bila verovatnoća da se smiri ako bih sada pokušala da mu objasnim? Koja bi bila verovatnoća da poželi osvetu i ubije mene nije bilo važno. Ali ako bi krenuo na njega... Koja bi bila verovatnoća da ga sprečim?

"Hej, opusti se. Biće sve u redu, nemaš čega da se plašiš. Umaći ćemo, imam plan. Ti nisi vezana?!"

"Izgleda da nisam..." Ko je još imao vremena o tome da misli? 

"Veži se. Odmah!" Vezujem pojas a on ga povlači rukom još čvršće i namesta preko kukova. Zateže i drugi deo. Proverava. 

"Sad te molim da se ne meškoljiš kao i obično i vučeš taj pojas jer te guši, stiska i žulja."

Strah me je i da pogledam brzinomer. Sve oko nas proleće jakom brzinom. Mrak je i nemam pojma gde se nalazimo. Vidim samo bljesak farova u retrovizoru. Prati nas i dalje i osećam da se krećemo velikom brzinom. U trenutku čujem sirenu i ispred sebe vidim farove. Jak udarac, buka i prekid filma. 

Otvaram oci i shvatam da smo udarili u kamion. Sve me boli, pokusavam da pomerim noge, zaglavljene su od smrskanog auta. Okrećem se ka Zoranu, naslonjen je na volan. Bolje rečeno volan na njega. Pritisnuo mu je grudi. Lice mu se ne vidi od krvi. Pokusavam da se odglavim ali zarobljena sam. Čujem Pedju kako viče "ne pomeraj se vrata su ti uz bankinu,ne mogu da se otvore. Zovem hitnu pomoć, ne pomeraj se!" Gledam Zorana, zovem ga, vrištim i tresem, ne reaguje. Pokušavam da napipam puls na ruci i vratu. Nema ga. Shvatam da mu krv izvire na usta. Oči su mu otvorene. 

"Da se nisi usudio ovaj put da me ostaviš!" Vrištim na njega ali me ne čuje. 

"Ne. Nećeš. Čuješ li? Nećeš ovaj put!" Setim se da je nekad ispod suvozačevog sedišta držao nožić. Pokušavam da gurnem ruku sa strane  i napipavam ga. I dalje na istom mestu. 

"Razbiću prozor da možeš da me vidiš i čuješ, samo ostani mirna." Čujem Pedju kako mi govori. Vadim nožić. Levom rukom prepipavam vrat, uzdahnem duboko i... Zabijam oštricu i brzo povlačim. Istog momenta osećam krv kako se sliva. Hvatam ga za ruku i naslanjam glavu na njega. Gledam ga u oči. Lice se menja. Vidim njegov osmeh. Ovog puta idemo zajedno...

"Teška saobraćajna nesreća dogodila se sinoć oko 23h u sudaru kamiona i automobila u kojoj je život izgubilo tri osobe. Vozač kamiona i automobila preminuli su na licu mesta, dok je, žena,  suvozač u automobilu, kako očevidac tvrdi izvršila samoubistvo. Uzrok nesreće je verovatno neprilagodjena brzina."

Autor: 

Još samo jedan podatak, jedna saobraćajna nesreća u nizu. Jedino čudno po pitanju ove nesreće je izjava očevidca i jednog od ožalošćenih je to što je njegova nevenčana supruga, kako je sam predstavio, izvršila samoubistvo pred njegovim očima, pošto je ranije te večeri pokušala da pobegne sa vozačem jer je otkrivena njihova tajna veza. Na pitanje koliko su bili u tajnoj vezi ni sam nije imao odgovor. 

Nakon što se u novinama pojavile slike nastradalih dobio je neočekivan poziv. Pozvala ga je ženska osoba i zamolila za sastanak. Prepoznala je nastradale. Ispričala mu je ukratko priču o njima od pre deset godina. Pošto je u medjuvremenu izgubila kontakt sa oboje, nakon njihovog rastanka nije ništa znala o njima i njihovim životima. Nakon vesti o nesreći shvatila je da su se ponovo sreli. Molila ga je da ih više ne rastavlja jer čak i ako opet odvoje njihova tela, njihove duše će večno ostati zajedno. 

Neke duše, kad se nadju, više ništa ne može da razdvoji. Ni godine, ni kilometri, čak ni smrt. Ne rastavljaj ih, otišli su zajedno. 

Od tog momenta sve oko organizovanja sahrane prepustio je njoj. Obavila je razgovor i sa njegovim prijateljima i objasnila im da je najbolje da prepuste njoj odluke. Prihvatili su. Odlučila je da se oboje kremiraju. Obe urne su donešene kod jezera gde su proveli svoj poslednji dan zajedno. Nije bilo mnogo prisutnih, sem par njegovih prijatelja i njene prijateljice kao jednog svedoka ljubavne priče. Pedja se nije pojavio. 

Verovala sam da ćete se opet sresti, ali ne da će vaša priča da ima ovakav kraj. Poznavala sam vas dovoljno da znam da za vas ovo nije ni kraj ni poraz. Nikada vam nije bilo važno gde ćete biti ako ste zajedno. I uspeli ste, na svoj način. Sada vas više ništa ne razdvaja.

Pepeo je prosut po obali jezera.

Neće se nastaviti

                                                                                                  Ksenija Radomirović