Hyde Park

Nijedna slika, nijedna reč, nijedan prikaz, ništa stvoreno ljudskim umom ne može da pripremi nikoga za London. Nisu smišljene takve reči, nisu smišljene takve slike. Postoji nekoliko gradova koje reči i slike ne opisuju, Moskva, New York, Dubai, New Delhi, Bangkok ali broj jedan je London. Slike samo stvore utisak da je nešto poznato, rečima se ne veruje. London prkosi umu.

Posle "obilnog" doručka izlazimo iz hotela. Pogled mi se uglavnom zadržava na prodavnicama hrane sve do ulaza u Hyde Park. Ogroman je, lep je, nestvaran je. Osećaj je verujem isti kao kada se naiđe na oazu u pustinji. Ustvari taj osećaj znam, nije isti, tip osećaja je isti. Nešto što odudara, kao spa centar u ključalom vulkanu. Jezero, skulpture, šetači, trkači. Dan je sunčan u Londonu. Život je lep.

Princeza Dajana je trčala ovom stazom. Piše. Piše na asfaltu na stazi u parku. Ubrzo klupa. Princeza Dajana je odmarala na ovoj klupi. Ubrzo natpis. Princeza Dajana je dolazila iz ovog smera. Već počinje da smara. Princeza Dajana je puštala bicikliste da prođu ovde. Pa da li je ona bila meksička princeza ili Lady D.? Kada je toliko obožavate što je ubiste onda?

Stvarno mi deluje licemerno. Znam da je u blizini Kensington, gde je navodno živela. Deluje mi kao vrhunska hipokrizija. Sve slike princeze i njenog muža su slikane kao da je on za glavu višlji od nje a u stvarnosti je bilo niži. Tako mi i ovo glupiranje sa natpisima izgleda. Hrana nečiste savesti, dodvoravanje podanicima. Nisam ljubitelj kraljevske porodice, da sam Škot glasao bih za nezavisnost.

Nije bilo istog dana ali u svakom pogledu spada u Hyde Park. Speakers' Corner. Da li sam se mogao uzdržati a da se ne oprobam kao govornik? Naravno da nisam. Takva prilika se ne pruža često u životu. Neki tip je govorio o tome da svetom vlada jedna vlada. Vlada demona. Dok je silazio ugrabio sam priliku da se popnem na njegov podijum i pričao sam. Nije važno šta. London, Hyde Park, Speakers' Corner a ja, ja govorim. I neko sluša.

Ne skrećemo sa staze kojom smo krenuli. Ne znam da li bi time otišli negde nepotrebno. Odjednom ispred nas...u nedostatku prave reči, spomenik a preko puta je Royal Albert Hall. Spomenik je znači Albert Memorial. Visok je 54 metara, ima ko zna koliko figura a dominira zlatna statua Princa Alberta. A on je samo ukras ispred Koncertne Dvorane. Da li je to dovoljno opisuje?

Zanimljivo je i ko je bio taj Princ Albert. Pokojni muž Kraljice Viktorije, otac njene dece, ukupno devet. Isto godište kao Viktorija, na svet ih je donela ista babica, nju u Engleskoj, njega u sadašnjoj Nemačkoj. Za života je važio za veliku potporu Kraljici a umro je od tifusa u 42. godini života. Pare za ovaj spomenik su, naravno, narodne. Memorijal ima dve grupe skulptura, dve kompozicije. Prva predstavlja četiri stuba Engleske tog doba - zemljoradnju, trgovinu, inžinjerstvo i manufakturu a druga grupa 4 kontinenta - Afriku, Ameriku, Aziju i Evropu. Albertova statua je prekrivena zlatom.

Royal Albert Hall je neka vrsta srca zvanične engleske kulture. U njemu je čak bila održana i Pesma Evrovizije, ono kad je bila u Engleskoj, davna prošlost. Stalno u dvorani su Horske Svečanosti, BBC Promm, Tenis čak i Cirque de Soleil. Albert je naravno bio Nemac.