Priče o gradovima i životu

50 sivih na Balkanu   negde na kraju ili blizu njega Nestajem. Svaki delić moga tela se vraća tamo gde pripada - među zvezde. Kosmička prašina se odvaja, moje telo se topi i lebdi put neba i dalje. Nestajem, ne postojim više. Ona sekunda života, onaj treptaj, nestaje, prolazi. Žena koja igra na terasi, slobodna i neobuzdana, slika bledi kao stara fotografija. Na kraju i slika postaje prašina i plovi beskrajom.  Telo privezano za žrtveni stub. Amfiteatar. Ne vidim publiku ali je osećam. Ka meni puzi nekoliko zmija otrovnica. Jedna mi se penje uz telo, uz grudi, uz vrat. Istovremeno grizemo jedno drugo. Zmija pada u samrtnom ropcu pokidane glave. Ja padam u ropcu otrovan. Um se gubi, klizi kao riba iz šake, vidim svetlost. Čuje se muzika. I tada vidim nju/tebe kako igraš. Slobodna. Iluzija da možeš biti moja je nestala. Nema je više. Snovi su nestali. Žao mi je što to ne čujem iz tvojih usta, već iz tuđih. Nenapisane stranice tonu u blato. Papir, neposredno...

50 sivih na Balkanu  anonimni autor   Sunce je već zašlo kad smo krenuli nazad. Ćutali smo oboje zamišljeni. Pomalo tužni što se vraćamo u onaj drugi svet. Da, stvorili smo svoj svet. Koji je postojao samo kad smo zajedno, ulazili smo u njega zajedno i izlazili u onaj drugi kad nismo. Razmišljala sam o prethodnom danu, noći... Noći prepune strasti. Još mi se koža ježila od dodira i poljubaca. Da, zaista stvorili smo svoj savršeni svet gde je sve moguće kad smo tu. Stvarali smo našu savršenu priču, naš film.     -O čemu razmišljaš?  -O parku. I drveću. I reci.  -I? -I o tome da... Jednog dana opet sedimo na onoj istoj klupi. Pod onim istim drvetom, opet zagrljeni. I o tome da bi tada mogli da pričamo o ovom putovanju. Znaš, sećanja i uspomene i tako to. O onoj sobi koja je svedok strasti i ljubavi, o terasi koja je deo raja za nas.  Uhvatio je i stego mi ruku. Kao da pokušava da me zadrži.       -O če...

Danas je praznik žena. I gde god se okreneš žene šetaju sa karanfilima, ružama, jagorčevinama i drugim cvećem u rukama. Pitam se, koliko su svesne šta ovaj praznik znači? Koliki njih danas zna svoja prava? Koliko njih je progutalo knedlu primajući cveće? Koliko njih je preplakalo noć pa ustalo kao da ništa nije bilo? Koliko njih trenutno krije povrede i modrice? Koliko njih boli duša jer nije nasilje jedino batine.   Jutros, kao i svaki dan, obukla sam mušku košulju i krenula na posao a ipak u njoj izgledala dovoljno ženstveno. Jutros, kao i svaki dan, uhvatila dete za ruku i krenula u novi dan. U još jednu borbu kroz svet stvoren za muškarce. I danas, kao i svaki dan pored posla čekaju me obaveze žene, majke.    Danas sam dobila cveće. I čestitke. Čestitke čoveka koji je znao da nije pravedno a ipak morao postupiti po zakonu jer zakon tako nalaže. Čestitke čoveka koji je priznao da bi voleo da je mogao drugačije ali se on ne pita. Pitam se ja d...

 50 sivih na Balkanu    anonimna autorka Sat definitivno nije radio u moju korist. Imala sam utisak da vreme stoji. Da bar tako sporo prolazi kad smo zajedno. Razmišljala sam o našem susretu i planovima koje je pravio.  "Naglasi kolegama da ceš biti odsutna i verovatno van dometa. Ne želim da nas neko uznemirava. Spakuj šta ti je potrebno pošto se vraćamo sutra uveče." "I sve to u 20 minuta? :) " "Treba ti više?" "Ne, ali kakva je to šetnja ako traje do sutra uveče?" "Videćeš" Već sam napamet znala šta poneti. Da, biće dovoljno 10 minuta da nabacam u torbu. Samo da još vreme konačno prodje.  Dobra bila, predugo si dobra bila        da te kvarim vodim te iz grada        Tudja bila, predugo si tudja bila         hajde budi moja sada          bežimo iz grada Pevušio je a vragolasti osmeh mu je igrao na licu.  -Dobro, može...

  50 sivih na Balkanu anonimmni autor   Alarm je zazvonio i dobro poznata pesma nas je probudila. -Uz to se budim svako jutro. Dan mi lepše počne. Mada, ovaj je definitivno jedan od lepših. Rukom je prelazio preko mog lica i blago se osmehnuo.  -Nisi baš pričljiv ujutru? -Šta si sanjala? -Ne sećam se.  Secala sam se odlicno svakog detalja košmara, dima koji je gušio, haosa i vatre oko mene. Sećala sam se osećaja da sam izgubljena, pokušaja da ga nadjem. Setila sam se dozivanja i trzanja iz sna. Ali jutro je tako lepo počelo. Ne želim da ga pokvarim pričom.  -Jesam li pričala u snu?  -Nisi. Ali si se prevrtala. Na trenutke si me hvatala i stiskala, na trenutke pokusavala da se odbraniš. Nisam znao šta da radim.  -Izvini, nisi ništa spavao zbog mene.  -Nebitno je to. U jednom momentu si uradila nešto što me je iznenadilo. Prvo nisam znao šta pokušavaš a onda... Više nisam mogao da zaspim. Ostao sam budan da razmišljam.  ...

50 sivih na Balkanu   - anonimna autorka Pesma se čula u pozadini.  -Hmm...  Izgovorila sam tek da prekinem tišinu.  -Šta?  -Pitam se... Šta to tebi govori srce? -Šta tebi govori tvoje? -Prva sam pitala.  -Govori mi... Da ne mogu ili bolje rečeno ne želim dan u kom nema tebe. Dan kada te ne vidim je izgubljen dan. Dan kad ne čujem tvoj glas. Kad se ne nasmeješ samo za mene. Nema smisla. Govori mi da mi trebaš. Kad si mi blizu imam osećaj da mogu da letim. Kad te nema razmišljam gde si i šta radiš. Da li te je neko rastužio. Osećam nemir. Osećam da si nezaštićena, tako nežna, da može nešto da te povredi. Zbog toga osećam i strah. Strah da mogu da te izgubim. Govori mi da te držim blizu, baš tu, da čuješ otkucaje. Tu si bezbedna. Tu mogu da te čuvam i štitim. Tad si samo moja, daleko od surovog sveta.  Pogledala sam ga u oči. Pogled mi je bio poznat, onaj pogled gde pokušava da zaista stvori štit izmedju mene i realnog sveta, po...