Priče o gradovima i životu

  50 sivih na Balkanu                              Dragana Đorđević Možda sam izuzetak i možda je nekom čudno ali ja umem da se vežem za mesta, za drveća. To su mesta gde imam potrebu da odem da se bukvalno odmorim. Pet minuta mira i tišine tu mi dodju kao restart. I tako imam jednu omiljenu vrbu, ali o njoj nekom drugom prilikom. Ovog puta pišem o trešnji. Podstakla me je jedna žena da pišem o tome i hvala joj. Tu trešnju je zasadio moj otac. Svojoj deci i unucima i tako je ostavio uspomenu svima nama. Setićemo ga se svaki put kad budemo sedeli pod njom ili brali njene plodove. Moja deca će tu da nauče da se grane ne lome kako bi i dogodine rodile, kao što je on to naučio brata i mene. Nalazi se na samom ulazu u dvorište kuće u kojoj sam odrasla. Obično bi se pored nje parkirali kad smo dolazili u goste. I baš zato, bila je nemi svedok naših sastanaka i rastanaka. I niko na nju tada nije obraćao pa...

50 sivih na Balkanu, anonimna autorka Da li verujete u svoje snove? Da li su oni predskazanje? Da li vam se desilo da sanjate nešto i da se to što sanjate desi? Odgovori su individualni. Za mene snovi nose neku poruku, imaju neko značenje. Sanjam često. Snovi su mi vrlo čudni. Uglavnom neka jurnjava, planine, padovi i usponi. Neki su se čak desili i na javi. Znate onaj osećaj kad vam se nešto dešava, a vi znate šta će dalje biti, sve vam je poznato. Jedan neobičan san ću podeliti sa vama.  Noć. Ulazim u stan. Nepoznat mi je, a znam da je moj. Sobe polukružne. Takvih zgrada nema u mom kraju. Osećaj mi poznat. Već sam ga jednom sanjala. Dopiru zvuci muzike sa harfe od spolja. Prilazim prozoru. Prizor je neverovatan. Vile i vilenjaci plešu. Voda koja se sliva iz fontana žubori. Ptice sa okolnog drveća cvrkuću. Opojni miris prelepog cveća ulazi mi u nozdrve. Uživam. A onda odjednom voda nestaje, zemlja puca praveći pukotine, a vile i vilenjaci se pretvaraju u grozna čudovi...

Anonimni autor  50 sivih na Balkan, nastavak teksta I dalje ne volim zimu "Zar nije prelepo, za razliku od tvoje zime? Vidiš svo to šarenilo, vidiš priroda se opet budi i vraća se život. Nema ničeg lepog u tvojoj zimi u njenom belilu i hladnoći koja se bila uvukla čak i izmedju nas. Proleće nas spaja. Donosi sunce i to sunce greje, topi led i budi emocije. Osećaš i ti to, znam. Zajedno već zaboravljamo zimu i sve ono što nas je mučilo i gušilo otišlo je zajedno sa snegom." -Danas želim da ti ispunim jednu želju. -Smem li da znam koju?  -Ne. Biće to iznenadjenje i zato te molim da ne postavljaš previše pitanja. Prihvatila sam, srećna što zaista medju nama više nije bilo zime, rasterali smo sve oblake i sunce nas je grejalo. Krivudavi put vodio je duboko u šumu. Ćutala sam i nisam postavljala pitanja kao što sam obećala, ćutao je i on mada sam primetila da mu na licu igrao osmeh. Uvek sam u takvim situacijama želela da mogu da vidim i čujem o čemu razmišlja. Zaus...

50 sivih na Balkanu    anonimni autor -Ko si ti?  -Zar me ne prepoznaješ? -Zar bi trebalo!? Ti si čovek koji me danima prati. Gde god se okrenem, tu si. Zašto me pratiš? Zašto me posmatraš? Šta želiš od mene!?  -Nadao sam se da ćeš me prepoznati. Godine su me izgleda previše izmenile. Ja tebe poznajem. Poznaješ i ti mene, na neki način, poznaješ mladju verziju mene... -To je smešno! Tako nešto je nemoguće... -I to kažeš ti, koja je uvek verovala da postoji nešto...  -Nešto kao? Putovanje kroz vreme!? U to čak ni ja ne verujem! -Veruješ. I već znaš ko sam... -Manijak?! Šta hoćeš od mene!?  -Da te upozorim. Da me saslušaš, da me sprečiš da napravim grešku... Da sprečiš sebe... -Mislim da bi ti dobro došao psihijatar.  -Zašto me onda još uvek slušaš? Zašto ne pobegneš? Ličim ti sada na nekog. Nekog koga si poznavala. U stvari poznaješ, ali ne znaš šta sledi. A ja znam. Jer sam doživeo. Proživeo i preživeo. Preživlj...

50 sivih na Balkanu U nekom drugom svetu mene bi spalili na lomači a možda i u ovom kada bi znali šta mislim, kada bi neko mogao da zaviri u moj um i da izdrži to ludilo. Uspavan pred tobom stojim, uspravan pred tobom spavam a sati idu i vreme teče i opet nekako dolazi i odlazi dan, misli mi lutaju zarobljene u trouglu a sve stoji i kreće se tako brzo da svojim kretanjem prikriva brzinu. Šta reći o ženi kao ti? Šta drugo nego napisati nekoliko knjiga. To je gradacija ljubavi, mala ljubav – haiku poezija, malo veća – pesme, još veća – soneti, pa idu priče, vrlo često su to bajke koje se još češće završavaju kao basne uvlačeći široki dijapazon omiljenih životinjskih likova kao što su stoke, svinje, guske, ćurke, majmuni, goveda, da ne zaboravim zmije. Ljubavna gradacija često je nepredvidljiva   a gramatički i logički potpuno neispravna ali takva je.  Poneka dobije i neku knjigu. E sad, i knjiga ima raznih, nije baš svaka ljubavna čak i kada govori o ljubavi. Ne ...