Priče o gradovima i životu

  50 sivih na Balkanu  38/50 Pitaš me: "Šta bih voleo da budem a nisam već bio?". I prvi put, ja koji imam odgovore na sva pitanja, ostajem zatečen. Na kratko zbunjen. Tek nakon nekoliko sati pišem odgovor. Bio sam prodavac na pijaci, bio sam vozač, radio sam na recepciji hotela, bio sam promoter nekih gluposti, bio sam animator u hotelu, bio sam horski pevač, bio sam voditelj emisija na radiju, bio sam glavni urednik radija, bio sam tonac, bio sam novinar, bio sam lovac na veštice, bio sam prevodilac, bio sam švercer, bio sam DJ, bio sam ratnik, bio sam detektiv, bio sam organizator mnogo čega, bio sam atletičar, bio sam odbojkaš, bio sam fudbaler, bio sam ragbista, bio sam predavač, bio sam urednik više od 20 sajtova, bio sam serviser kompjutera, bio sam dežurni bundžija, bio sam glavni negativac, bio sam glumac, bio sam ratni lekar, bio sam istraživač, lekar sam, radiolog i bloger. Vozio sam trotinet, biciklu, motor, motokultivator, traktor, kola, džip, ...

 50 sivih na Balkanu  37/50 Već nekoliko dana uporno pokušavam da iz tebe izvučem nešto što si skrila od mog pogleda. Kada bih znao šta, ne bi bila tajna. Vešto, kako samo ti znaš, izbegavaš sve moje zamke još više me uvlačeći u klupko u kome obična radoznalost prelazi u želju pa u neophodnost da nešto saznam i sve više mi se čini da sam samo pion u igri koja traje od nastanka vremena, od trenutka kada je prvi proton privukao prvi elektron. Onda shvatam da je stalno tako, oduvek. Nikada nijedan kraj nije bio kraj već nagoveštaj novog tako da se sve što se događa prepliće bez pauzi. Efekat je očigledan, omamljen sam tobom. Postala si mi neophodnost, droga sa koje nema skidanja. Stalno činiš da se osećam važnim, čak pomalo i uobraženim. Jasno je da imam razloga za to, biti sa takvom ženom jeste sasvim dovoljan razlog. Još kada bi to bila stvarnost? Kada bi postojala izvan mojih snova. Psyche Receiving Cupid's First Kiss (1798), by François Gérard Ko...

50 sivih na Balkanu   36/50 Upoznajte Senu Internet, mada sigurno već poznajete neku iz vašeg komšiluka, a ako ste te srece da ne poznajete nijednu, evo idealne prilike da naučite kako da je prepoznate (zlu ne trebalo) Sena Internet je osoba koja ima takav protok informacija, da joj i google zavidi. Tačno zna svačiju lokaciju ali i desavanja iz što privatnog što poslovnog života. Mesto boravka joj je osmatračnica na sve četiri strane sveta, kako slučajno ne bi šta propustila.  Sena Internet ima dar od Boga (ili djavola, kako se uzme) ali razgovor sa njom je teško izbeći, pitanja su tako formulisana da vas zbune i šta god odgovorili to je za nju dovoljno. Čim se udaljite par koraka od nje, ona je već pozvala svoju drugaricu Twiterku i uz "jao sestro slatka da ti pričam" i "nikad nećeš da pogodiš/veruješ..." vi postajete glavna tema. I to ne bi bilo toliko strašno da bar Sena prenese vidjeno/rečeno, ne Sena na to obavezno mora da doda detalje ne bi li p...

  50 sivih na Balkanu   35/50 Više od svega bih voleo da sam se probudio nasmejan sa snom koji sam priželjkivao. Ali snovi nisu takvi, ne rade po narudžbi. Imaju svoju volju koja ne zavisi od naših želja. Priželjkivao sam da te vidim u snu kako igraš, lepa kao što samo ti jesi. Ruke koje idu niz telo, ruke koje idu gore, kukove koji igraju sami za sebe a nose telo. Lepi su to kukovi. San je želeo nešto drugo... Počeo je tako lepo. Ples 7 velova. Goli stomak. Ali to nisi bila ti. Neka druga žena ili...nešto. Neka arapska muzika. Ruke koje igraju ipak nisu ruke, nego kandže. Jedna od njih koja se završava dugih oštrim noktom se zarila u stomak. Kida ga. Iz njega izlaze vojske raznih spodoba i simbolično obuhvataju čitav geografski globus koji se nalazi na stolu. Pokušavam da se pomerim ali shvatam da se nalazim u staklenom kovčegu. Ne postoje ivice, ne vide se, ali stakleni zidovi su debeli i koliko god udarao po njima ne dešava se ništa, nema ni ...

 50 sivih na Balkanu   34/50   Dok se jedne priče završavaju a druge postoje samo u snovima, nastavljamo sa anonimnim autorima. Onima koji imaju razlog da se ne sazna njihovo ime... I dalje ne volim zimu. Nikad je nisam volela, i ne znam da li bi čak i ti imao tu moć da je zavolim. Ma koliko se trudio da mi pokažeš njenu lepotu. A možda samo želim da budem ona tvrdoglava devojčica koja se duri i negoduje zato što je tebi to simpatično. Dobro, priznajem, volim pahulje. Na kratko, dok mi padaju na lice i tope se. Volim osećaj kad pahulja dodirne moje usne, ne znam ni sama zašto, potseća me na tvoj poljubac.   Ali dok je zima, ne mogu da mislim na proleće i prirodu koja se budi. Pokušavam da u glavi spojim tebe, mene i zimu.    Volela bih da postoji mesto, daleko od ljudi, ušuškani kućerak negde u snegu. Mesto za mene i tebe.    Ne želim da mislim kako kućica izgleda spolja, uvijena je u belo i hladno j...

50 sivih na Balkanu   33/50 Opet je u snu neka čudna atmosfera. Zidovi su uglavnom crveni, zeleni, žuti i plavi. Neka mešavina kineskog i japanskog. Toplo je. Oseća se neki opojni miris. Ima lavande ali i cimeta, vanile i nečeg jačeg. Shvatam da je na sredini sto za masažu.  Na njemu vidim žensko telo. Lepo je. Leži na stomaku, lice ne vidim. samo mali peškir oko zadnjice. Peškir je beo.  Vidim da je žena visoka, vrlo lepo telo. Nikada ga nisam video. Ne znam ko je. Boja kose mi ne govori puno jer je osvetljenje čudno. Boje se igraju po njenom telu. Vrlo zavodljivo. Shvatam da sam maser ustvari ja. Uzimam neko ulje koje stoji u mlakoj vodi i masiram. Koža joj je vrlo lepa. Masiram polako, prvo noge, ustvari prste na nogama. Nakon toga potkolenice. Prelazim na butine. Podižem peškir, masiram guzu. Lepa je. Nakon toga struk. Onda ramena i vrat. Kažem: "Molim Vas okrenite se." Držim peškir, stavljam ga preko kukova. Opet masiram prste na nogama, potkolenic...

 50 sivih na Balkanu   32/50 I tako, posle teksta o muškarcima stigle su kritike. (Wow, kritike! Jesam li pisac sad, haha) U stvari jedna od kritika je glasila da bih možda trebala da pišem neku ljubavnu temu. Ljubavnu, ne znam baš. Možda erotski roman, hahaha, ne! Pa od jutros razmišljam da možda i napišem nešto ljubavno.  Eto, dragi prijatelju, poslušaću te. Pokušaću.  Thomas Nast O kome, čemu da pišem razmišljam. I setih se.  Lepa priča koja bi mogla da se desi, što da ne? Život piše romane. Tako kažu. A ja, možda bih mogla biti svedok priče.  Nadam se da ON kad se prepozna u priči neće biti ljut na mene što sam baš njega izabrala za glavnog aktera.  Pa predstaviću ga kao gospodin ON.  Upoznala sam ga slučajno, preko društvenih mreža. Delovao mi je strogo, preokupiran poslom kojim se inače bavi. Vremenom sam shvatila da itekako ume da bude opušten, zabavan tip, pravi prijatelj, čovek koji ume da poštuje muško-ž...

 50 sivih na Balkanu   31/50    JE*O VAS SEX! Drage muškarčine ili da još bolje naglasim, "MUŠKARČINE" vi što mislite da ste po rodjenju uz "alatku" dobili i čarobni štapić da usrećite ceo ženski rod, moram da vas razočaram. Niste!  To što mislite da su sve žene frustrirane i nervozne jer nemaju redovan sex, opet moram da vas razočaram. Da živite u osamnaestom veku vaše mišljenje bi možda i bilo uvaženo, ovako, žao mi je, nije.  Šta redovno izaziva stres i nervozu kod žena? Na primer gomila obaveza počevši od kuće gde opet vi, gospoda se umorite na poslu pa morate da se odmorite do večernje akcije jelte. Dok vam žena opere, opegla, skuva, očisti i namiri potomke. A onda tu je posao. Znate, i žene rade. Podjednako kao i muškarci. Nekad i više. A onda kad istrče u vrtić, školu i konačno stignu na posao dočeka ih šef koji ima isto mišljenje kao i vi, da je bogom dan zbog "visuljka" pa tu istu ženu na isti način ponizi. Jer je nervozna jer...

50 sivih na Balkanu    30/50 Već sam zaboravio kako se pišu pesme. Da li se one čitaju ili pevaju, makar samo pevuše ili se strogim pravilima deklamuju. Više od dvadeset godina nisam napisao pesmu stideći se da kao muškarac priznam da volim da pišem pesme. Ili možda mislim da su najlepše pesme sveta napisane (a siguran sam da jesu). Možda se bojim da ću previše imitirati omiljene pesnike i ne biti svoj. Ili da probam da svesno obradim njihove pesme – nešto ovako : Možda Možda ti i ne spavaš, Skrivena od usnulog zla, Obučena mojim poljupcima, Skuvanim na vatri požude. Možda ti i ne spavaš, Samo zvezde dišu Ritmičnim koracima Na krevetu od ruža.   Pexels             Možda mi se ipak to ne sviđa. Edgar Alan Po je suviše iskarikirao umetnost pisanja pesama da bih mogao da se iole koncentrišem a i sve ovo bih lepše mogao da kažem.        ...